PONOVO SVE ISPOČETKA: Zbog pravne procedure sve kreće od nule
BEOGRAD - Proces za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića je formalno krenuo ispočetka zbog promene u sastavu sudskog veća Višeg suda u Beogradu.
Zahtevom za rehabilitaciju se traži od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava. Prethodni predsednik veća Aleksandar Ivanović izabran je za sudiju višeg suda, pa više nije u njegovoj nadležnosti da vodi ovaj postupak.
Ovaj višegodišnji proces bio je u završnoj fazi, a predlagači rehabilitacije danas su se pripremili za izlaganje završnih reči, ali je zbog pravne procedure postupak krenuo ispočetka.
Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Najveća sudnica Palate pravde na početku rasprave bila je ispunjena do poslednjeg mesta sa više stotina prisutnih, ali je nakon pola sata i odluke da proces krene iznova ubrzo ostala poluprazna. Sudsko veće Aleksandra Trešnjeva odlučilo je da ne saslušava neposredno ponovo sve svedoke već da se upozna sa sadržinom njihovih iskaza, kao i da ponovo "formalno" izvede sve pisane dokaze. Sudija je najavio da bi ovaj proces mogao da traje još dva do tri ročišta i da se okonča završnim rečima predlagača rehabilitacije.
Po zaključenju rasprave, sud će pisanim putem doneti svoju odluku u roku od 30 dana.
Pred početak rasprave ispred beogradske Palate pravde, gde je u podne nastavljen postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihajlovića, okupio se veliki broj njegovih pristalica, koji su nosili transparente, pevali četničke pesme i skandirali. Nasuprot njima bila je okupljena nekolicina protivnika nekadašnjeg generala Jugoslovenske vojske u otadžbini, koji su pak skandirali protiv. Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika policije, raspoređenih u kordonima, kako ne bi došlo do sukoba.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. Nakon dva dana od izricanja sporne presude komunističkog režima, streljan je u Beogradu. Posebna Komisija utvrđuje tačnu lokaciju na kojoj je streljan, jer se pretpostavlja da su njegovi posmrtni ostaci prebačeni na drugu lokaciju.
Mihailović nema grobno mesto. U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu prošle godine je kao datum smrti Mihailovića utvrđen 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
