ПОНОВО СВЕ ИСПОЧЕТКА: Због правне процедуре све креће од нуле
БЕОГРАД - Процес за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића је формално кренуо испочетка због промене у саставу судског већа Вишег суда у Београду.
Захтевом за рехабилитацију се тражи од суда да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права. Претходни председник већа Александар Ивановић изабран је за судију вишег суда, па више није у његовој надлежности да води овај поступак.
Овај вишегодишњи процес био је у завршној фази, а предлагачи рехабилитације данас су се припремили за излагање завршних речи, али је због правне процедуре поступак кренуо испочетка.
Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, на челу са Костом Чавошким, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Највећа судница Палате правде на почетку расправе била је испуњена до последњег места са више стотина присутних, али је након пола сата и одлуке да процес крене изнова убрзо остала полупразна. Судско веће Александра Трешњева одлучило је да не саслушава непосредно поново све сведоке већ да се упозна са садржином њихових исказа, као и да поново "формално" изведе све писане доказе. Судија је најавио да би овај процес могао да траје још два до три рочишта и да се оконча завршним речима предлагача рехабилитације.
По закључењу расправе, суд ће писаним путем донети своју одлуку у року од 30 дана.
Пред почетак расправе испред београдске Палате правде, где је у подне настављен поступак за рехабилитацију Драгољуба Драже Михајловића, окупио се велики број његових присталица, који су носили транспаренте, певали четничке песме и скандирали. Насупрот њима била је окупљена неколицина противника некадашњег генерала Југословенске војске у отаџбини, који су пак скандирали против. Скуп је обезбеђивао велики број припадника полиције, распоређених у кордонима, како не би дошло до сукоба.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде комунистичког режима, стрељан је у Београду. Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.
Михаиловић нема гробно место. У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду прошле године је као датум смрти Михаиловића утврђен 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.
