Poslednji japanski NINDŽA: Čuje pad igle u susednoj sobi i UBIJA u tišini (VIDEO/FOTO)
Jiniči Kavakami kaže da će pustiti da sa njim umre i drevna tradicija jer ona ne pristaje modernim vremenima: "Ne možemo da upotrebljavamo tehnike ubijanja i trovanja. Možemo da ih naučimo, ali ne smemo da ih koristimo!"
Nindže, majstori mračne umetnosti špijunaže i tihih ubistava. Retko se viđaju i niko ih ne čuje - sve dok ne napadnu! Unajmljivali su ih samuraji, gospodari rata, da uhode, sabotiraju i ubijaju. Oni su simbol drevnog japanskog kodeksa, ali izumiru u modernim vremenima. Tačnije, umrli su svi osim jednog!
Jiniči Kavakami, 21. glava klana Ban, dinastije špijuna i ubica čija istorija je duga pola milenijuma, je poslednji japanski nindža. Ima 64 godine, inžinjer je, ali je i obučen da čuje pad igle u susednoj prostoriji, da izmagli u oblaku dima i da prereže grlo žrtve na razdaljini od 20 koraka - pomoću pet centimetara dugog šurikena, "zvezde smrti".
- Ja sam poslednji nindža jer ne postoji niko ko je naučio sve drevne veštine koje su se prenosile s kolena na koleno u proteklih pet vekova. Prave nindže više ne postoje - počinje Kavakami svoju priču za britanski Dejli mejl i dodaje da je rešio da sa njim umre i drevna umetnost ubijanja.
Umetnost nevidljivosti drevnih japanskih ubica, skauta i špijuna
Nindži su se ljudi kroz istoriju plašili i poštovali njihove moći za ubijanje, izviđanje i šipjunažu. Najpoznatiji su po svojoj sposobnosti da ostanu nevidljivi i tamnim uniformama koje su prekrivale sve osim očiju. Tako su mogli da ostanu u senci. Sve dok ne napadnu.
Čuveni su i po izdržljivosti - zato se nindžucu može prevesti i kao "umetnost trpljenja", a ne samo kao "umetnost nevidljivosti". Sposobni su da prepešače duge relacije bez zaustavljanja, da skaču i sa više od sedam metara i da pobegnu i nestanu i na malom prostoru. Pravili su lekove, napitke, ali i smrtonosne otrove.
Nindže, poznate i kao šinobi, nisu samo brutalne ubice kakvim su ih predstavljali na filmovima. Za njih je umetnost špijunaže značajnija od borilačkih umetnosti. Borba je za njih uvek poslednje sredstvo, služe se inteligencijom, a vitlanje mačem je za njih "niža umetnost".
On kaže da njegova sorta ne pripada modernom vremenu i da je vreme da je prekrije prašina zaborava.
- Ne možemo da upotrebljavamo tehnike ubijanja i trovanja. Možemo da ih naučimo, ali ne smemo da ih koristimo. U doba građanskih ratova u Japanu posao nindže je imao smisla. Spralvljali su tada i lekove, a danas imamo moderno oružje, internet i mnogo efikasnije lekove - jasan je Jiniči koji je umetnost nindžucua počeo da uči još kao šestogodišnjak pre nego što je započeo naporne treninge kod učitelja budiste Masaza Išide.
Da bi povećao koncentraciju, provodio je sate zureći u plamen sveće sve dok ne bi stekao utisak da je deo njega. Vežba za sluh je bila "jednostavna". Slušao je kako igla pada na drveni pod u susednoj sobi. Pentrao se po zidovima, skakao je sa velikih visina, učio je da meša hemikalije ne bi li napravio dim i izazavao eksplozije. U stanju je da izdrži ekstremnu toplotu i hladnoću, i da danima bude bez hrane i vode.
- Obuka je bila teška i bolna. Nije bilo mnogo zabavno, ali nisam previše razmišljao zašto to sve činim. Obuka je osmišljena tako da bude sastavni deo mog života - priseća se Jiniči kako je uspeo da u 19. godini zavredi titulu majstora zajedno sa svežnjima tajnih spisa i drevnim oružjem.
Kavakami priča kako tajna nindže leži u iznenađenju, nikako u brutalnoj sili. Na taj način oni mogu da nadmudre i snažnije protivnike. Skreću im pažnju da bi bili u prednosti. Sposobnost nindže da se sakrije na svakom mestu je njegovo najveće oružje.
Jiniči je inžinjer po struci, a danas vodi nindža muzej "Iga-ryu" 350 kilometara jugozapadno od Tokija, u gradu Igi u istoimenoj japanskoj provinciji koja je nekada bila centar nindžucu umetnosti i jedna od pokrajina u kojoj su nastli nindža klanovi. Započeo je i istraživanje o istoriji nindži na Mia univerzitetu.
Odlučan je u nameri da ne uzme učenika, da pusti tajne nindžucua da izumru - baš kao i njegov Ban klan. Sa njim je saglasan i Masaaki Hacumi (83) koji mu osporava titulu "poslednjeg japanskog nindže". On tvrdi da je vođa drugog preživelog nindža klana - Togakure klana. Osnivač je međunarodne organizacije za učenje borilačkih veština nazvane "Budžinkan", koja širom sveta ima 300.000 učenika, a među kojima su i vojnici i policajci. Ni on ne želi da ima naslednika...
U Japanu, zemlji gde se prepliću tradicija i tehnologija budućnosti, jedan Čeh je postao legenda. Naspram masivnih sumorvača od oko 150 kilograma, njegovo mišićavo 90 kilograma teško telo je bilo sićušno. Ali ne i srce. Pogledajte na OVOM linku snimke kako je delio lekcije u borbi protiv teških sumorvača i pročitajte njegovnu čudesnu priču.
Pročitajte i:
- UČIMO OD JAPANACA: Lekcija o raju i paklu za jednog samuraja
- JEZIV snimak PUCANJA nadlaktice ragbiste prilikom obaranja ruku (UZNEMIRUJUĆ VIDEO)
- On je slep, njegov prijatelj nema obe ruke - za 10 godina su posadili 10.000 stabala (FOTO)
- PORNO DEDA OD 80 LETA: Penzionisao se u 60. i od tada je snimio 400 pornića (VIDEO)
- OKRUŽEN LEŠEVIMA, U IME ŽIVOTA: On je poslednji čovek u radioaktivnoj Fukušimi, spasitelj životinja (VIDEO/FOTO)
- NIJE FOTOŠOP, NISU STEROIDI: Njegove ruke su tako MASIVNE da izgleda kao MORNAR POPAJ! (FOTO/VIDEO)
- BOLI, ALI... Ova družina radi najotkačenije sklekove koje ste videli (VIDEO)