POSLEDNJI POZDRAV: Mića Pašić, veliki novinar i večiti dečak

Kako izgleda kada odjednom umre čovek u 60. godini života, a bio je jedan od najživljih ljudi koje si poznavao? Jer, takav je bio Milan Mića Pašić, novinar (1956 - 2016). Uvek nasmejan, mlađi od većine 18-ogodišnjaka koje poznajem. Večiti dečak sa osmehom onog malo bezobraznog, a krajnje simpatičnog i talentovanog tipa iz poslednje klupe, kojeg svi vole.

Prošao je nomadski put, od Novosti, preko Frankfurtskih vesti do Srbije Danas, kao i mnogi koji se dohvate pera da zarade novinarski lebac sa sedam kora. I, za razliku od mnogih, radio je pošteno, do kraja. Nije znao, nije hteo i nije mogao drugačije. Čak i žutokljunci koji tek pišu prve vesti ne pokazuju takvu radost, kada dobiju informaciju koju niko drugi nema.

Sprijateljili smo se brzo i lako, kako to biva sa ljudima sličnih shvatanja i sklonosti. Prema kafani, na primer. Znali smo se kratko, ali dovoljno da postanemo prijatelji. Lako je bilo sprijateljiti se sa Mićom. Zato ga je toliko teško izgubiti.

Tri dana pred njegovu smrt, seli smo pod vedro prolećno nebo da popijemo po jedno pivo. Uživali smo u razgovoru. Shvatio sam da tako treba, kao on: gaziti napred kroz život, koji nosi i trnje i zlo i lepo i ružno i ne osvrtati se puno nazad. Pričao mi je o sinovima i kako planira da im olakša život, ako bude mogao, dok je živ.

Možda su ljudi koji su ga bolje poznavali drugačije videli. Znam šta će mi ostati u sećanju od tih nekoliko druženja i godinu i po dana rada u istoj redakciji: osmeh večitog dečaka i neki spokoj dok smo se sedeli zajedno. Činjenica da imaš s kim da podeliš novinarsku muku. I činjenica da sediš s ljudinom.

Takvih lepih, mirnih trenutaka sa Mićom više neće biti. Veliko srce večitog dečaka nije izdržalo pritisak i prestalo je da kuca.

Tako odlaze najbolji novinari. Vidimo se gore, Mićane. 

Pročitajte OVDE poslednji intervju Miće Pašića sa trenerom Crvene Zvezde.