Posthumna osveta Gadafija i pad Sarkozija
Francusko pravosuđe je pokušavalo da privede pravdi mnoge bivše predsednike, ali u toj nameri nikada nije uspelo. Nikola Sarkozi je prvi političar kome je pripala ta “čast” jer je od juče, nakon 15 sati ispitivanja zbog optužbi za nelegalno sticanje novca od Muamera Gadafija, i službeno optužen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret.
Sarkozi je, kako prenosi "Daily Mail", pod istragom i zbog osnovane sumnje da je koristio svoj uticaj kako bi osigurao da u javnost ne procure informacije sa detaljima istrage o nepravilnostima u njegovoj pobedničkoj kampanji 2007. godine, za koju mu je bivši libijski predsednik Moamer Gadafi poklonio 50 miliona evra, prenosi Advans.
Francusko pravosuđe za ovo krivično delo predviđa kaznu do 5 godina zatvora i novčanu kaznu od 500 hiljada evra. Mediji koji nimalo ne štede bivšeg francuskog predsednika pišu “da se pokojni lider Libije konačno osvetio Sarkoziju zbog agresije na njegovu zemlju”.
Ko je pratio sukob u Libiji sigurno se seća da su zapadni mediji o Gadafiju pisali laži koje su se graničile sa naučnom fantastikom. Može se reći da je lider Libije imao brojnih mana ali je činjenica da su njegovi protivnici višestruko gori. Upravo kada su odnosi Evrope i pukovnika krenuli uzlaznom putanjom, počela je da se stvara izrazito negativna slika o njemu.
Gadafi je rekao da Evropi od Libije trebaju dve stvari. Prvo, snabdevanje naftom, a drugo – borba protiv ilegalne imigracije u Evropsku uniju iz Afrike. Panafrički sanjar, pukovnik Muamer Gadafi, ukinuo je vize za građane svih zemalja afričkog kontinenta, što je bio razlog zbog kojeg je Libija postala tranzitna tačka za ilegalne imigrante koji su pokušavali da se domognu Evrope sa mora.
Glavni posrednik između Brisela i Tripolija je bio italijanski premijer Silvio Berluskoni, ali je glavni gospodar Mediterana u EU ipak bila Francuska. Osoba koja je na sebe preuzela odgovornost da Francuskoj vrati nekadašnju moć i veličinu u međunarodnoj politici je aktuelni zatočenik Nikola Sarkozi, koji u to vreme još nije bio predsednik, ali je bio predsednički kandidat iz vladajuće stranke sa odličnim izgledima za pobedu.
Očigledno je da Sarkozi nije ostvario svoje Napoleonske planove, ali se ipak trudio. Deo tih napora je bio i jačanje veza sa Gadafijem, koga je ugostio u Elisejskoj palati. Kada je Sarkozija na izborima pobedio protivkandidat Oland, francuski “Mediapart” je objavio dokumente koji dokazuju da je Gadafi 2007. godine dao Sarkoziju 50 miliona evra za vođenje predsedničke kampanje, što je na kraju potvrdio i Gadafijev sin, Saif Al Islam, koji je rekao da novac nije služio samo za kampanju već i za neke odluke Sarkozija nakon izbora.
Sama činjenica da je uzimao mito od stranog lidera u potpunosti diskredituje Sarkozija kao predsednika. On je prekršio i neke druge francuske zakone, prema kojima donacije za političku kampanju od privatnog lica ne smeju preći iznos od 4 600 evra i moraju biti uredno proknjižene. Sarkozi je tada, naravno, demantovao sve i tvrdio da su “dokumenti lažni”, a protiv nekih medija je čak podneo i privatnu tužbu.
Sarkozi je bio jedan od glavnih pristalica ideje o vojnoj intervenciji u Libiji i davao je sveobuhvatnu podršku Gadafijevim protivnicima. Mediji su pisali da je Sarkozi time pokušavao da zataška tragove, Gadafi je kasnije svrgnut sa vlasti i ubijen ali dokazi nisu nestali. France 3 TV kanal je objavio deo intervjua u kojem pukovnik, nekoliko dana pre službene posete Parizu, izjavljuje da je Sarkozi mentalno retardiran i da je samo zahvaljujući njemu uspeo da postane predsednik Francuske. “Dali smo mu sve što mu je trebalo da pobedi na izborima”, dodao je tom prilikom Muamer Gadafi.
Teško je ne priznati da se Sarkozijevo hapšenje odigralo u pravo vreme – kada su počele da kruže glasine o njegovom velikom povratku u visoku politiku. Iako je verovatnoća da se ovde radi o sukobu Sarkozi - Oland čisto teoretska, aktuelnom predsedniku u ovom trenutku hapšenje Sarkozija ne obećava ništa dobro, jer je on u svakom slučaju najnepopularniji presednik u istoriji Pete Republike. Eventualni pobednik ove bitke između dva “teškaša” može biti čak i Marine Le Pen i njen “Le Front National”.
Treba dodati da se hapšenje kao preventivna mera protiv bivših francuskih predsednika nikada pre nije koristilo i da je Nikola Sarkozi prvi koji francuskom državnom tužilaštvu mora da polaže račune na ovaj način. Velika je šteta što pukovnik Gadafi ne može, barem na trenutak, da uživa u ovom pravosudnom, ali i medijskom spektaklu.
