Постхумна освета Гадафија и пад Саркозија

Саркози је, како преноси "Daily Mail", под истрагом и због основане сумње да је користио свој утицај како би осигурао да у јавност не процуре информације са детаљима истраге о неправилностима у његовој победничкој кампањи 2007. године, за коју му је бивши либијски председник Моамер Гадафи поклонио 50 милиона евра, преноси Адванс.

Француско правосуђе за ово кривично дело предвиђа казну до 5 година затвора и новчану казну од 500 хиљада евра. Медији који нимало не штеде бившег француског председника пишу “да се покојни лидер Либије коначно осветио Саркозију због агресије на његову земљу”.

Ко је пратио сукоб у Либији сигурно се сећа да су западни медији о Гадафију писали лажи које су се граничиле са научном фантастиком. Може се рећи да је лидер Либије имао бројних мана али је чињеница да су његови противници вишеструко гори. Управо када су односи Европе и пуковника кренули узлазном путањом, почела је да се ствара изразито негативна слика о њему.

Гадафи је рекао да Европи од Либије требају две ствари. Прво, снабдевање нафтом, а друго – борба против илегалне имиграције у Европску унију из Африке. Панафрички сањар, пуковник Муамер Гадафи, укинуо је визе за грађане свих земаља афричког континента, што је био разлог због којег је Либија постала транзитна тачка за илегалне имигранте који су покушавали да се домогну Европе са мора.

Главни посредник између Брисела и Триполија је био италијански премијер Силвио Берлускони, али је главни господар Медитерана у ЕУ ипак била Француска. Особа која је на себе преузела одговорност да Француској врати некадашњу моћ и величину у међународној политици је актуелни заточеник Никола Саркози, који у то време још није био председник, али је био председнички кандидат из владајуће странке са одличним изгледима за победу.  

Очигледно је да Саркози није остварио своје Наполеонске планове, али се ипак трудио. Део тих напора је био и јачање веза са Гадафијем, кога је угостио у Елисејској палати. Када је Саркозија на изборима победио противкандидат Оланд, француски “Медиапарт” је објавио документе који доказују да је Гадафи 2007. године дао Саркозију 50 милиона евра за вођење председничке кампање, што је на крају потврдио и Гадафијев син, Саиф Ал Ислам, који је рекао да новац није служио само за кампању већ и за неке одлуке Саркозија након избора. 

Сама чињеница да је узимао мито од страног лидера у потпуности дискредитује Саркозија као председника. Он је прекршио и неке друге француске законе, према којима донације за политичку кампању од приватног лица не смеју прећи износ од 4 600 евра и морају бити уредно прокњижене. Саркози је тада, наравно, демантовао све и тврдио да су “документи лажни”, а против неких медија је чак поднео и приватну тужбу.

Саркози је био један од главних присталица идеје о војној интервенцији у Либији и давао је свеобухватну подршку Гадафијевим противницима. Медији су писали да је Саркози тиме покушавао да заташка трагове, Гадафи је касније свргнут са власти и убијен али докази нису нестали. Франце 3 ТВ канал је објавио део интервјуа у којем пуковник, неколико дана пре службене посете Паризу, изјављује да је Саркози ментално ретардиран и да је само захваљујући њему успео да постане председник Француске. “Дали смо му све што му је требало да победи на изборима”, додао је том приликом Муамер Гадафи.

Тешко је не признати да се Саркозијево хапшење одиграло у право време – када су почеле да круже гласине о његовом великом повратку у високу политику. Иако је вероватноћа да се овде ради о сукобу Саркози - Оланд чисто теоретска, актуелном председнику у овом тренутку хапшење Саркозија не обећава ништа добро, јер је он у сваком случају најнепопуларнији преседник у историји Пете Републике. Евентуални победник ове битке између два “тешкаша” може бити чак и Марине Ле Пен и њен “Ле Фронт Натионал”.

Треба додати да се хапшење као превентивна мера против бивших француских председника никада пре није користило и да је Никола Саркози први који француском државном тужилаштву мора да полаже рачуне на овај начин. Велика је штета што пуковник Гадафи не може, барем на тренутак, да ужива у овом правосудном, али и медијском спектаклу.