DOSIJE: Ovo su stvari koje Zvezda MORA DA URADI da bi opet postala ozbiljan evropski klub!

Dominirali su Evropom, sad im je i Srbija preveliki zalogaj. Crvena zvezda je devedesetih godina prošlog veka bila brend u svetu, decenijama neprikosnovena u bivšoj Jugoslaviji, kad su fudbal i liga bili na mnogo višem nivou. Gotovo da nije bilo sezone kad crveno-beli nisu igrali u Evropi, a u više navrata dogurali vrlo visoko.  Kulminacija takvog rada desila se 1991. godine, kad je tim sa Marakane postao prvak Evrope 29. maja u Bariju, a u decembru iste godine i šampion sveta. Da li je sadašnje stanje bezizlazno i može li nekadašnji vladar planete da se vrati na staze stare slave i pored duga od oko 50 miliona evra, najpre u Srbiji, a potom u Evropi. Gde je problem i rešenje, pitali smo bivše članove kluba iz Ljutice Bogdana.

- Zvezda se ogradila od zvezdaša – kaže treće Zvezdina zvezda Dragoslav Šekularac. - Sad u klub dolaze Kurta i Murta, a nema mesta za jednog Dušana Maravića, uglednog bivšeg člana UEFA, čoveka koji govori pet jezika, zna sve u fudbalu, voli Zvezdu. Mene nisu zvali pet godina na proslave i ostale prigode vezane za klub.

- Problem je što igrače selektiraju i dovode ljudi koji nemaju baš mnogo veze sa fudbalom, a pronalaze ih preko kaseta. Pa to može da se namontira da ”drvo” igra kao Mesi i daje evrogolove. Treba naći trenera kojem veruju i koji zna, a on da bira igrače i pravi tim, a ne dovedu mu igrače i traže titulu, a kad je ne osvoji, kriv je trener i on leti iz kluba. Od 27 dovedenih igrača sa 20 promaše, a sedam donekle ”ubodu”. Moglo bi da pije vodu samo da je obrnuto.

- Da. Ko sve gleda, odlučuje i dovodi igrače, to je neverovatno. Ranije su bacali milione na pojačanja, a oni nisu ni igrali za Zvezdu ili su se brukali. Ako već ne mogu da ih kupe, neka bace sve na sopstvenu školu, mada je tu uvek potrebna dodatna selekcija.

- Zna se ko je najviše dovodio, ko koliko plaćao, ko najduže bio predsednik. Svima je to jasno, ali koliko vidim niko ne odgovara za svoje promašaje. Što je Zvezda u dugu do guše, to nikoga ne interesuje, pojela maca...

Ako je iko kompetentan da priča na temu Zvezde i povratka na nekadašnje staze, onda je to Ljupko Petrović. On je jedini Zvezdin i srpski trener, koji je postao šampion Evrope sa našim klubom.

- Nema mnogo misterije u tome. Privatizacija je spasonosna reč za sve klubove u našem fudbalu, koji je dotakao dno dna. Najbolji primer je Čukarički, koji je prvi pravi privatni klub na ovim prostorima. Od kluba iz kraja, stvoren je uzoran kolektiv, koji može svima drugima da bude primer šta treba i kako treba da se radi.

- Mnogi izlaz vide u omladinskoj školi u pravljenju tima iz sopstvene baze. I to ne pije vodu. U redu je da u ekipi igraju 2-3 igrača iz omladinske škole, ali da stasavaju uz dobre iskusne igrače. Ne može ekipu da do titule dovede 7- 8 omladinaca, jer će i oni da stagniraju ili se izgube i propadnu u takvim okolnostima.

- Treba tražiti igrače sa ovih porostora, jer smo sličnog mentaliteta, navika, nema jezičke barijere. BiH je još uvek pravi izvor talenata. I u Crnoj Gori, iako je mala, može da se nađu talentovani dečaci, od kojih mogu da se naprave dobri igrači.     

Milorad Miša Kosanović je u dva navrata radio kao trener u Crvenoj zvezdi. U Vojvodini je bio trener i sportski direktor, ima iskustvo i znanje u fudbalu, da bi se čula njegova reč. A, tema ista, može li i kako Zvezda da se vrati tamo gde je nekad bila?

- Zvezda ima infrastrukturu da postane opet što je nekad bila. Iza nje je armija navijača, jedna ogromna energija, kakvu nema nijedan klub na ovim prostorima. Ima potencijal u Omladinskoj školi, veliki stadion, pomoćne terene. Ali, sve to treba postaviti na zdrave noge.

- Prvo treba doći do zdravog i sigurnog izvora finansiranja i to dugoročno, a ne ad-hok. Posle toga treba uspostaviti sistem, a onda ljude. Zvezda u dobroj meri ima i kadrove koji mogu i znaju. Samo, treba ih aktivirati, postaviti na prava mesta. Ne može svako da radi sve, niti zna svako sve. Kad se uspostavi sistem, onda treba napraviti plan.

- Prvo je kratkoročni, a to je u sadašnjoj Zvezdinoj situaciji kako preživeti i izboriti izlazak u Evropu. Onda ide dugoročni, šta klub želi, sa kojim ljudima će to da uradi i za koje vreme.

- Nije to jedini izlaz. Može Zvezda da bude privatna i u procentima, a ne da je neko kupi da bi se ispunila forma. Zvezdu može da kupi neka ozbiljna kompanija, poput Gasproma ili veća. Ne može Milorad Kosanović da kupi Zvezdu.

- Ta škola mora da postoji kao brend, kao proizvod Zvezde. Ona će da pravi igrače za sebe, a ako ne mogu svi da igraju u Zvezdi, napraviće ih za druge srpske klubove. Ja sam kao direktor Vojvodine oformio školu 1988/89, koja je i danas ponos kluba. Ona ima svoj žiro račun, funkcioniše i u krizama, pa i bez novca. To je brend Vojvodine, koji je doneo mnoge asove. Tako treba i u Zvezdi.

- To ne može ni Barsina škola. Uvek mora da postoji dodatna selekcija. Ima Zvezdi spasa, samo treba znanja i rada. Nije sve tako crno. 

Stanislav Karasi bio je član trofejne Zvezdine generacije koju je ”stvorio” legendarni Miljan Miljanić. Dugo je popularni Stane radio i kao trener u raznim klubovima, a o današnjem problemu Crvene zvezde kaže:

- Ima mnogo toga u Zvezdi što mora da se popravi. Prvo treba obezbediti novac, da klub može normalno da funkcioniše, jer bez toga nema ništa.

- Privatizacija je  izlaz koji se najbolje vidi na primeru Čukaričkog. Tamo čovek ulaže svoj novac i zna gde mu ide svaki dinar, a razultati su vidljivi. Bez novca ništa ne može da se uradi.

- Treba organizovati omladinsku školu na najvišem nivou.

- To je pozitivan pomak, ali mora još bolje.

-  U školi treba da rade najbolji i najiskusniji kadrovi, a ne početnici i ljudi koji nisu ni igrali fudbal. A, onda kupovati samo tamo gde škola nije proizvela igrača. Tako je to u moje vreme radio Miljan Miljanić - poručio je Karasi.