Prava dece se i dalje zanemaruju
STRAZBUR - Zemlje članice Saveta Evrope postigle su napredak u zaštiti dečijih prava, ali još postoji tendencija zanemarivanja svih obaveza na tom planu, izjavio je komesar SE za ljudska prava Nils Muižnijeks, povodom 25. godišnjice donošenja Konvencije UN o pravima deteta.
"Konvencija je i danas najznačajniji međunarodni dokument za zaštitu dečijih prava", rekao je Muižnijeks, dodajući da su 20. novembra 1989. godine, kada je Konvencija doneta, deca prvi put postala punopravni nosioci ljudskih prava.
On je naglasio da su zemlje članice SE od 1989. godine postigle "značajan napredak" u poštovanju dečijih prava, ali da još postoji tendencija zanemerivanja svih obaveza na tom planu.
Objasnio je da je jedan od oblika kršenja prava dece njihovo stavljanje u pritvor kada se nađu u situaciji imigranata. Takav tretman dece, prisutan u nekim zemljama članicama SE, značajno narušava njihovo fizičko i psihičko stanje, naveo je Muižnijeks. On je dodao da je pritvaranje dece posledica tendencije nekih evropskih političara da ilegalne imigrante izjednače s kriminalicima.
Kršenje prava dece na obrazovanje, upozorio je Muižnijeks, prisutno je u brojnim zemljama, uključujući Francusku, Italiju, Crnu Goru, Makedoniju, Španiju i Holandiju. Mnoga deca, među kojima ima mnogo Roma, ali i onih sa invaliditetom, stavljaju se u odvojena odeljenja ili škole.
"Segregacija dece u obrazovnom sistemu jedno je od najgorih oblika diskriminacije", naglasio je komesar SE za ljudska prava.
Konvencijom UN o pravima deteta, deci se između ostalog garantuje pravo na ime, državljanstvo, obrazovanje, najviši mogući zdravstveni standard, zaštita od zlostavljanja i izrabljivanja i pravo da se čuje njihov stav.
U Evropi, međutim, ima 680.000 apatrida, među kojima je mnogo dece. Muižnijeks naglašava da deca treba da državljanstvo dobiju što je pre moguće, jer se u suprotnom smanjuju šanse za puno poštovanje njihovih prava. Zbog ekonomske krize i smanjenja budžeta, između ostalog za pomoć porodicama, u evropskim zemljama zabeležen je povećan procent siromašne dece. To znači da se povećava broj dece koja nemaju adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu, domove, niti šansu za obrazovanje.
"Kršenja dečijih prava mogu i moraju biti otklonjena. Deca su puni nosioci ljudskih prava, i ključno je da se svest o tome podigne i kod onih koji donese odluke, i među stanovništvom. Jačanje dečijih prava nije izbor, već obaveza svih država", zaključio je Nils Muižnijeks.
