Prazne police Rusiji ili prazni džepovi Evropi?
Procenjuje se da će zemlje Evropske unije izgubiti 12 milijardi evra zbog embarga na prehrambene proizvode koji je Rusija uvela kao odgovor na sankcije EU. A da će police u ruskim prodavnicama ostati prazne, malo je verovatno.
Ruski embargo najviše će pogoditi zemlje EU jer su one glavni izvoznici prehrambenih proizvoda na rusko tržište. Prema podacima Instituta za kompleksna strateška istraživanja (IKSI), Rusija iz Evrope uvozi 31,5% mesa, 42,6% mlečnih proizvoda i 32% voća i povrća.
Stručnjaci podsećaju da rusko tržište dosta zavisi od uvozne robe. Prema podacima Federalne carinske službe (FTS) RF, tokom 2013. u RF je uvezeno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 43,1 milijarde dolara. Prema podacima Instituta za kompleksna strateška istraživanja (IKSI), RF uvozi 70% voća i bobičastih plodova i oko 50% sireva i mleka u prahu, prenosi Ruski vjesnik.
Posledice embarga pre svega će osetiti Letonija, Litvanija, Poljska i Finska kao veliki izvoznici prehrambenih proizvoda na rusko tržište. Na primer, Finska je na rusko tržište isporučivala 77% izvoznog sira, preko 70% maslaca i 47% smrznute ribe. Rusiji je namenjeno i 43% ukupnog izvoza suhomesnatih proizvoda iz Letonije i Litvanije. Poljska i Litvanija su više od polovine voća i povrća namenjenog izvozu slale na tržište RF.
U slučaju Nemačke, Italije, Velike Britanije i Španije ruske sankcije će uticati samo na izvoz pojedinih proizvoda, smatraju stručnjaci Instituta za kompleksna strateška istraživanja. Recimo, Španija u Rusiju izvozi 9%, a Italija 6% svog smrznutog goveđeg mesa. Nemačka na rusko tržište isporučuje 6% izvoznog svinjskog mesa i suvog voća (statistika IKSI).
Kada je reč o SAD, Kanadi i Australiji, Rusija iz ovih zemalja uvozi meso, ribu, povrće i tartufe, ali u znatno manjim količinama. Prema podacima FTS RF za 2013. godinu, životinjsko meso uvezeno iz SAD činilo je svega 5,3% ukupnog ruskog uvoza mesa i mesnih proizvoda. Količina životinjskog mesa izvezenog na rusko tržište čini 6% ukupne izvozne kvote SAD.
Zbog embarga sve spomenute zemlje će izgubiti jedno od perspektivnih tržišta. Posledice embarga osetiće i građani Rusije.
Police ruskih prodavnica će ostati prazne? Ili ipak ne?
Pozivajući se na izvore u vladi RF, list Kommersant objašnjava logiku i rokove uvedenih sankcija. Pretpostavlja se da će Rusija u narednih nekoliko meseci moći osigurati stabilno snabdevanje tržišta domaćim prehrambenim proizvodima. Tome će pomoći i podsticanje kupovine domaćih proizvoda umesto uvoznih koje spominju u vladi.
Međutim, stručnjaci procenjuju da RF neće moći dovoljno brzo povećati domaću proizvodnju i da će zato morati potražiti nove strane dobavljače.
''Nedostatak uvoznih prehrambenih proizvoda Rusija neće moći momentalno nadoknaditi domaćim namirnicama. Uz pravilnu državnu politiku, za godinu dana tek 15 do 20 posto proizvoda obuhvaćenih sankcijama može biti zamenjeno domaćim proizvodima. Do tada ih Rusija mora nabavljati'', objasnio je za Ruski vjesnik profesor Aleksej Skopin, šef katedre za regionalnu ekonomiju i ekonomsku geografiju Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije.
''Police ruskih prodavnica ni u kom slučaju neće biti prazne: Turska i zemlje Latinske Amerike su spremne u potpunosti nadoknaditi nedostatak prehrambenih proizvoda iz Evrope. Jedini problem će biti veći troškovi transporta robe što će svakako uticati na cene. Osim toga, proizvodi iz spomenutih zemalja mogu biti nešto lošijeg kvaliteta od onih iz Evrope '', kaže profesor Skopin. Prema njegovom mišljenju, cene poljoprivrednih proizvoda mogu porasti 5 do 10 posto.
