POSTIGNUT DOGOVOR: Posle 16 sati pregovora Cipras se složio sa liderima evrozone

Portparol kiparske vlade Nikos Kristodulides na tviteru je napisao "Izgleda da imamo dogovor".

I ostali zvaničnici na Tviteru su jutros objavili da je dogovor postignut.

Grčki premijer Alekis Cipras, nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i predsednik Saveta EU Donald Tusk sačinili predlog na marginama vanrednog samita zvaničnika 19 zemalja evrozone, naveo je isti izvor.

Isto je potvrdio i Tuskov portparol Preben Aman koji je noćas na tviteru nešto posle četiri sata, napisao da je "lider EU ponovo sazvao celoviti sumit 'sa kompromisnim predlogom'", bez navođenja više detalja.

Lideri evrozone sastaće se danas u punom sastavu na vanrednom samitu u Briselu da bi razgovarali o trećem kompromisnom predlogu za spasavanje Grčke.

Samit trajao čitavu noć

U Briselu je čitavu noć trajao vanredni samit devetnaest članica evrozone na kome bi trebalo da se donese konačna odluka o tome da li će Grčka ostati u toj grupi ili će biti primorana da iz nje izađe. Napeti pregovori su se odužili i tokom noći, a još uvek nisu završeni. Dogovor umalo da bude postignut u poslednjem satu, međutim Cipras se u poslednjem momentu predomislio.

Aleksis Cipras odustao je od poslednjeg pokušaja za dogovor navodeći da ne želi da MMF bude toliko umešan. Time su se napeti pregovori nastavili do ranih jutarnjih časova.

U toku noći došlo je do otvorene svađe između Marka Ruta, premijera Holandije i Matea Rencija, italijanskog presednika vlade.

Evropski zvaničnici izjavili su sinoć da su se pregovori između Grčke i njenih kreditora zaglavili na nekoliko tačaka i da odluka još neko vreme neće biti doneta.

Jedan zvaničnik koji je tražio anonimnost rekao je da je glavna razlika u tome kada bi Evropska centralna banka (ECB) mogla da počne sa povećanjem svoje hitne pomoći Grčkim bankama.

Grčki premijer Aleksis Cipras želeo bi da put ka ECB asfaltira već sutra, dok su evropski kreditori voljniji da sačekaju da grčki parlament izglasa nove mere štednje.

Drugi, takođe anonimni, zvaničnik, rekao je da pojedine teme ostaju teške, uključujući predlog da Grčka prebaci milijarde evra državnih obveznica u nezavisni fond u Luksemburgu koji bi bio pod nadležnošću Evropske unije.

Grčka - ili da napusti evrozonu ili da postane njen "štićenik"

Na marginama samita su se sastali Donald Tusk, Angela Merkel i Fransoa Oland sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom i ministrom finansija Euklidom Cakalotosom.

Gardijan navodi da je grčki premijer Aleksis Cipras prošao oštru polemiku sa njima.

Ciprasu je rečeno da će Grčka postati ili "štićenik" evrozone, ako pristane na hitnu primenu reformi ili će da napusti evrozonu i gledaće kako njene banke propadaju.

Neimenovani zvaničnik rekao je da je Cipras praktično podvrgnut "snažnom mentalnom gušenju", a list navodi da to pokazuje koliko se otišlo daleko od evropskih standarda solidarnosti i jedinstva.

Grčki izvor: Predlozi Evrogrupe su veoma loši

Predlog ministara finansija evrozone s novim teškim uslovima za Grčku je "veoma loš", ali Atina pokušava da nađe rešenje za prevazilaženje krize, rekao je večeras u Briselu izvor iz grčke vlade.

"Tekst je u celini veoma loš. Pokušavamao da nađemo rešenja", rekao je ovaj zvaničnik povodom dokumenta u kojem se spominje i privremeni izlaz Grčke iz evrozone.

Britanski Gardijan preneo je da je jedan grčki zvaničnik rekao da je Atina odbila dva najspornija predloga iz tog dokumenta - stavljanje imovine u vrednosti od 50 milijardi evra u fond kojim bi raspolagala EU i izlazak Grčke iz evrozone.

Grčka prihvatila najvrći deo zahteva evropskih kreditora

Kako Gardijan prenosi na stolu u Briselu je dokument od četiri stranice koji potvrđuje da će Grčkoj biti ponuđen privremeni izlazak iz evrozone ukoliko ne prihvati uslove kreditora.

U dokumentu koji su sastavili ministri i koji sada razmatraju lideri evrozone, nalazi se duga lista uslova za Grčku, od kojih je Atina već veliki deo ispunila, sa dva moguća zaključka.

Prvi zaključak je odobrenje pomoći evrozone, dok se drugi odnosi na slučaj da do sporazuma ne dođe.

"U tom slučaju, Grčkoj treba ponuditi hitne pregovore o 'tajmautu' iz evrozone, sa mogućom restruktuiranjem duga", navodi se u dokumentu.

AP je javio da je grčka Vlada prihvatila najveći deo zahteva evropskih kreditora, a koje je ranije osudila.

Grčka je čak prihvatila da zvaničnici iz institucija kreditora formiraju neku vrstu baze u Atini.

Atina je, takođe, prihvatila reformu penzionog sistema i tržišta i značajno je povećala svoj privatizacioni program.

Prema dokumentu ministara finansija, grčka Vlada saglasna je da ozakoni prvi paket mera do naredne srede, 15. jula.

Samit je počeo u znaku duboke podele između grupe zemalja predvođenih Nemačkom koje se zalažu za “gregzit”, odnosno izbacivanje Grčke, i onih, na čelu sa Francuskom i Italijom, koje se zalažu da joj se da još vremena i finansijske pomoći kako bi otplatila dugove i ostala u evrozoni.

“Sastanak će trajati sve dok se ne dogovorimo o Grčkoj”, saopštio je Tusk preko svog tviter naloga.

Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel je po dolasku u Brisel na samit evrozone o Grčkoj poručila da sporazuma neće biti po svaku cenu, dok je francuski premijer Fransoa Oland rekao da će sve biti učinjeno da do dogovora dođe.

"Najvažnija valuta je već izgubljena, a to je poverenje. Neće biti sporazuma po svaku cenu", izjavila je kancleraka Nemačke, najvećeg grčkog kreditora i predvodnika tvrde struje kada je reč o restrukturi i otpisu grčkog duga.

Premijer Francuske, koju smatraju saveznikom Grčke, rekao je novinarima da će na sastanku biti učinjeno sve što je moguće da budu prihvaćene reforme koje je predložila Grčka u zamenu za dobijanje preko potrebne finansijske pomoći.

"Ovo nije samo pitanje Grčke, ovde se radi o Evropi", upozorio je Oland.

Komentarišući nezvaničan nemački predlog koji je iscurio u javnost, da bi Grčku na pet godina trebalo ostaviti izvan evrozone.

"Ne postoji "gregzit" na određeno vreme. To ili je "gregzit" ili nije", rekao je Oland.