Premijera operete Johana Štrausa u Madlenianumu
Opereta Johana Štrausa Mlađeg "Bečka krv" koja u Srbiji nikada nije izvođena, biće premijerno izvedena na sceni Opere i teatra Madlenianum 5. oktobra što će ujedno biti i njena srpska premijera.
Operetu će izvesti Orkestar Opere i teatra Madlenianum pod dirigentskom upravom Stanka Jovanovića, Horski i baletski ansambl i brojni istaknuti solisti, glumci i operski pevači.
Režiser je Voja Soldatović, koreograf Mirko Knežević, scenograf Dalibor Tobdžić, kostimograf Maja Studen. Predstava se radi u dve podele, kneza Ipshajma Gindelbaha igraju Nenad Nenić / Ivan Plazačić, Balduin, grof Cedlau je Ljubomir Popović / Vanja Biserčić, Gabrijela, njegova žena Tanja Obrenović / Nataša Tasić Knežević, Grof Bitovski Milan Milosavljević.
Lik gospođice Franciske Kaljari igraće Branislava Podrumac / Olga Malević Ðorđević, Kaglera priprema Ivan Bekjarev, Pepi Senka Nedeljković / Aleksandra Jovanović i Jozefa Goran Strgar / Marko Živković.
Prvi put je izvedena 26. oktobra 1899. godine, četiri meseca nakon smrti kompozitora. Ideja operete, kao i naslov preuzet je od jednog od Štrausevih najpopularnijih valcera "Bečka krv" op. 354, bila je kreiranje scenskog dela u kome bi se iskoristile melodije iz Štrausovih starijih i manje poznatih dela.
Opereta "Bečka krv" je komponovana u vreme Bečkog kongresa, 1814. i 1815.godine, međunarodne konferencije koja traži naseljavanje Evrope nakon Napoleonovih ratova, te stoga prati tradicionalni zaplet operete koji je pun pogrešnih identiteta.
Delo tada nije dobro prošlo kod publike, 1905. godine sa neznatno prerađenim tekstom i muzikom, ponovo je počelo da se prikazuje u pozorištu u Beču (Theater an der Wien) i tada doživljava veliki uspeh. Od kako je 1928. godine stavljena na repertoar Bečke narodne opere do danas je ostala na repertoaru.
Pred srpsku premijeru operete "Bečka krv" Madlenianum je saopštio da je prenošenje bečke atmosfere dalekih vekova u Beograd, veliki izazov, posebno jer opereta kao žanr nije česta na našim scenama.
Raskoš, neverstvo, intrige, zaljubljivanje, radost življenja predstavljaju kapljice bečke krvi koju samo Bečlije poseduju i koja se prepoznaje na daleko. Iako sve deluje lako i lepršavo, zahtevi koji se postavljaju pred protagoniste podrazumevaju veoma dobro pevanje i isto tako dobru glumu, jer se opereta i sastoji iz obimnih govorenih delova kao i iz niza arija, dueta, ansambala.
