Preporuka Lagune: "Izdaja", "Farma" i "Priče o crvenom sirku"
Tri naslova iz Lagune: "Izdaja", "Farma" i "Priče o crvenom sirku".
Preporuka knjižare Laguna, je knjiga "Izdaja" pisca Džejsona Metjuza.
Pisan u najboljoj tradiciji špijunskih romana Džona le Karea, ovaj napeti triler prepun je insajderskih detalja iz života bivšeg agenta CIA.
Ruska obaveštajka Dominika Jegorova bori se da opstane u postsovjetskoj obaveštajnoj birokratiji. Pošto su joj, suprotno njenoj želji, naredili da postane "lastavica", obučena zavodnica, Dominiki daju zadatak da nadzire Natanijela Neša, mladog agenta CIA koji je i agent veze sa najvažnijom ruskom krticom koju Agencija ima. Dva operativca se susreću u duelu špijunaže, obmane i, neizbežno, zabranjene požude koja može da ugrozi ne samo njihove živote već i bezbednost najdragocenijeg američkog špijuna. Kad se tajna veza razotkrije, Moskva šalje svog najbrutalnijeg profesionalnog ubicu, a Dominika i Natanijel se upliću u erotičnu špijunsku igru sa smrtonosnim krajem.
Insajderski detalji... Bivši operativac CIA Džejson Metjuz napisao je roman pun stvarnog iskustva o špijunaži, kontrašpijunaži, prismotri, vrbovanju agenata, sajber ratovanju, i tajnoj komunikaciji.
Pročitajte i prvu preporuku koja obuhvata knjige "Dobro došli u Rouzinu prodavnicu slatkiša", "Pomen" i "Žena sa crnim šeširom".
Seks... Špijuni su se oduvek oslanjali na seksualne zamke kojima su se ranjivi muškarci i žene bespovratno kompromitovali. Seks-špijunaža se i danas praktikuje po prestonicama širom sveta. Dominika će proći obuku tajne ruske škole za lastavice, gde će je učiti veštini i nauci zavođenja i seksualnim tehnikama. Te obučene kurtizane (među kojima ima i muškaraca – gavrana) i dan-danas se šalju na mete na dekadentnom Zapadu.
Povratak klasičnom špijunskom romanu... Izvanredno napisan i vešto konstruisan, roman Izdaja izvučen je pravo iz dosijea špijunskih agencija sa obe strane Atlantika i iz ledenih stepa Rusije – radnja se odvija u Moskvi, Helsinkiju, Rimu, Atini i Vašingtonu.
Druga preporuka je knjiga "Farma" Toma Roba Smita.
"Ako mi ne budeš verovao, odrećiću te se, više mi nećeš biti sin."
Danijelovi roditelji su se penzionisali i povukli na udaljenu farmu u Švedskoj. On je verovao da uživaju daleko od grada, a onda je primio telefonski poziv... "Tvoja majka... nije dobro", rekao mu je otac. "Uobražava nešto – nešto strašno, strašno." Doživela je nervni slom i sada je u bolnici za duševne bolesnike. Upravo kada se Danijel spremao da se ukrca u avion za Švedsku ponovo mu je zazvonio telefon. "Sve što ti je taj čovek rekao jeste laž. Nisam luda. Nije mi potreban lekar. Potrebna mi je policija. Sačekaj me na Hitrou."
Našavši se između svojih roditelja, nesiguran u to kome od njih treba da veruje, Danijel protiv svoje volje postaje majčin sudija i porota kad mu ona, rizikujući sve u životu, otkrije vrtlog laži, tajni, kriminala i zaveru u koju je uključen njegov otac.
Ovaj do tančina osmišljen i precizno izgrađen psihološki triler, inspirisan događajima kroz koje je prošla Smitova porodica, uvlači nas u zastrašujuć svet zajednice, porodice, braka i ljudskih umova koji su u krizi, pogađajući samu suštinu odnosa između roditelja i deteta. Čitaoci koji su uživali u romanima Džilijen Flin, Stiga Lašona i Jua Nesbea biće oduševljeni Farmom koja Toma Roba Smita predstavlja u novom, izvanrednom književnom svetlu.
"Jeziv, hipnotički, potpuno neodoljiv roman. Za mene je ovo definitivno triler godine." - Mark Bilingem
"Knjiga s pažljivo vođenim zapletom, ispunjena pričama unutar priča koje nas postepeno zavode svojom narativnom napetošću premašujući naša očekivanja i iznenađujući nas sve više iz stranice u stranicu." - Guardian
Poslednji roman koji vam preporučujemo jeste "Priče o crvenom sirku", Mo Jen.
Roman "Priče o crvenom sirku" je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu "Zlatni medved", proslavio Mo Jena širom sveta.
Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji...
Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: "U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela."
"Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka." - Ana Sun "The Kenyon Review"