Uspavala decu, pa stavila glavu u rernu: Silvija nakon suprugove preljube oduzela sebi život na najbizarniji način
Životnu priču pesnikinje pratilo je neumorno stvaranje, izdaja, nezaustavljiva bol, a nakon njene smrti usledio je lanac samoubistva.
Ni nakon 60 godina od smrti slavne Silvije Plat, ne slabi intenzitet interesovanja za život i rad ove izvanredne umetnice.
Pod lupom pisaca, čitalaca, tvoraca filma, muzike, ali i psihoanalitičara su njeno stvaranje, svakodnevnica i brak sa pesnikom Tedom Hjuzom.
Borba sa kliničkom depresijom i loš brak
Silvija je rođena u Bostonu 1932. godine. Bila je izvanredan student Smit koledža, brilijantna i ambiciozna u svemu. Na jednoj zabavi upoznaje Teda Hjuza, koji je u to doba bio mnogo poznatiji od nje.
Usledio je brak, a celokupni ishod je nalikovala na bajkovitu priču o ljubavi dvoje pesnika. Ona je prekucavala njegovu poeziju, a on je pisao. Dobili su dvoje dece, ali porodična idila nije potrajala dugo.
Silvija se veći deo života borila sa kliničkom depresijom. Njena standardna stanja i preispitivanja bivaju pojačani kada putem telefonske dojave saznaje za suprugovu prevaru. Sam odnos dvoje pesnika, kako se kasnije otkrilo, bio je intrigantan za javnost. Impulsivnost, agresija i erotski naboj bio je u osnovi njihovog postupanja.
Dugo se nije znalo da je Silvija doživela nekoliko pobačaja zato što ju je suprug fizički zlostavljao.
Ima nečeg demorališućeg u posmatranju dvoje ljudi koji se sve više zatreskavaju jedno u drugo, a naročito kad ste vi jedina druga osoba u sobi. To je kao da posmatrate Pariz iz prtljažnog vagona ekspresnog voza koji ide u suprotnom smeru - svake sekunde grad postaje sve manji, samo što osećate da to, u stvari, vi postajete sve manji i usamljeniji, udaljavajući se od svih tih svetiljki i tog uzbuđenja brzinom od otprilike milion milja na sat.
"Stakleno zvono"
Silvija oduzela sebi život na bizaran način
Uporno kopanje po sopstvenoj suštini, preispitivanje o smislu, muževljevoj preljubi, svemu što je proživela dovelo je Platovu do konačnog samoubistva. Nestabilno psihičko stanje i dva bezuspešna pokušaja oduzimanja sopstvenog života nisu bili dovoljna opomena okruženju da će se dogoditi neminovna tragedija.
U Londonu 1963. godine, Silvija će zaštititi svoja dva usnula deteta od gasa, a potom staviti glavu u rernu i svojevoljno se ugušiti baš u domu u kom je nekada stanovao Vilijem Batler Jejts, pesnik kome se divila.
Svi proučavaoci života i dela Silvije Plat oslanjaju se na četiri aspekta - rani gubitak oca, pritajeno neprijateljstvo prema majci (nastanak Elektrinog kompleksa), gubitak voljenog muškarca i samoubistvo.
Svi intrigantni elementi iz biografije slavne umetnice obrađeni su u filmu "Silvija" iz 2003. godine, gde je glavna uloga pripala glumici Gvinet Paltrou.
Silvija je ostavila značajna knjižvna dela iza sebe. "Kolos" objavljen 1960. prva je zbirka pesama, a "Arijel" je zbirka posthumno objavljena, čiji je najveći deo pesnikinja napisala tokom nedelje pre samoubistva.
Osim ove dve zbirke napisala je mnoštvo drugih dela, ali posebno se ističe njen roman "Stakleno zvono". U ovom romanu, ona kombinuje autobiografske elemente sa izmaštanim. Opisuje život devojke koja Njujork upoznaje slučajno, jer je dobila nagradu kao dobra spisateljica, i ima prilike da mesec dana provede u prestižnom modnom časopisu. Iz materijalnog obilja i glamura, ona mora da se vrati u svoj rodni grad i prihvati običan život od kog je pobegla, a koji je sada čeka. Vraćena u realni svet sa ukusom glamuroznog u ustima, ona zapada u depresiju, a potom dospeva u ludnicu.
Godine 1982. posthumno joj je dodeljena Pulicerova nagrada za zbirku "Sabrane pesme".
Lanac samoubistava
Nikolas Hjuz, sin Silvije Plat i Teda Hjuza, izvršio je samoubistvo 2009. godine, 46 godina nakon što je njegova majka odlučila da sebi oduzme život trovanjem plinom dok je on spavao.
Nikolas se obesio u svojoj kući u Aljasci nakon dugogodišnje borbe sa depresijom. Imao je 47 godina, bio je neoženjen, nije imao dece i bio je profesor okeanologije na Ferbenks univerzitetu u Aljasci.
- Sa dubokom tugom govorim o smrti svog brata, Nikolasa Hjuza, koji je umro u ponedeljak 16. marta 2009. u svojoj kući u Aljasci - izjavila je Frida Plat, kćerka poznatog pesničkog para.
Životnu priču Silvije Plat prati lanac samoubistva. Ne samo da je pesnikinja sebi oduzela život, to je učinila i ljubavnica njenog muža Teda Hjuza, Asija Vejvil.
Asija je rođena u Nemačkoj odakle je pobegla od nacista u Palestinu, a kasnije se nastanila u Velikoj Britaniji. Upoznala je Hjuza i Plat kad su oni već bili dugo godina u braku.
Vejvilova i Hjuz su vrlo brzo stupili u aferu, i ona je ostala trudna, ali je trudnoću prekinula. Plath je saznala za trudnoću i očigledno to nije prihvatila baš dobro. Od tada Silvijin društveni život je u velikoj meri bio obeležen tekstovima iz štampe o Hjuzovoj strastvenoj i požudnoj aferi sa Asijom. Neki tvrde da su ti tekstovi mogli biti presudan faktor da se Plath odluči na samoubistvo.
Ljubavnica skončala isto kao i supruga
Nakon što se Silvija ubila, Vejvilova je ponovo zatrudnela sa Hjuzom i dobili su bebu. Asija je bila u braku kroz ceo njen odnos sa Tedom, ali je poznato da su ona i Silvijin suprug bili stalno zajedno.
Ted Hjuz je imao još najmanje dva ljubavnice dok je trajao njegov odnos sa Asijom Vejvil. Četiri godine nakon Silvijine smrti, Asija je ubila sebe i svoju kćerku na isti način na koji je to Silivija učinila, koristeći plinski štednjak.
Zatvorila je sva vrata i prozore, uzela je pilule za spavanje, i kasnije je pronađena mrtva na madracu sa svojim detetom.
Videla sam svoj život kako se grana preda mnom kao zeleno drvo smokve u onoj priči.
Sa vrška svake grane, poput sočne purpurne smokve, pozivala je i namigivala čudesna budućnost. Jedna smokva su bili muž, srećan dom i deca, druga – slavna pesnikinja, treća – briljantna profesorka, četvrta E. G., basnoslovna urednica, peta – Evropa i Afrika i Južna Amerika, šesta – Konstantin, Sokrat i Atila i gomila drugih ljubavnika sa čudnim imenima i neuobičajenim zanimanjima, sedma – olimpijska pobednica u jedrenju, a iza i iznad ovih smokava nalazile su se još mnoge koje nisam mogla sasvim da razaznam.
Videla sam sebe kako sedim u račvi tog smokvinog drveta i umirem od izgladnelosti, jer naprosto nisam u stanju da odlučim koju ću smokvu izabrati. Htela sam ih sve, ali je odabiranje jedne podrazumevalo gubitak svih ostalih, i dok sam sedela tamo, nesposobna da se odlučim, smokve su počele da se smežuravaju i crne, i jedna po jedna su pljaskale o zemlju podno mojih nogu.
"Stakleno zvono"
