Kako je čuvena srpkinja opčinila Musolinija: Pogledajte šta su novine pisale o susretu Milene i Dučea

Rođena u Požarevcu, u porodici sa dubokim korenima u srpskoj i italijanskoj istoriji, postala je kosmopolita sa iskustvom života u gradovima kao što su Pariz i Njujork. 

Poreklo, obrazovanje i nomadski stil života Milene Pavlović Barili oblikovali su je u umetnicu koja je pisala poeziju na više jezika i slikala, sklapala prijateljstva sa važnim umetnicima, ali i postala prva Srpkinja koja je ušetala u magazin "Vog". 

Ipak, u tadašnjoj Srbiji nije pronašla priliku za stabilan posao, što je ukazuje na kontrast između njenog međunarodnog uspeha i lokalnog priznanja.

Pogled i osmeh za Milenu

Jedan od manje poznatih, ali intrigantnih događaja u njenom životu, jeste susret sa italijanskim premijerom Benitom Musolinijem, koji je na nju ostavio snažan utisak. 

Tokom izložbe u Rimu 1935. godine, gde je Milena izlagala sa italijanskim umetnicima, Musolini je prepoznao njeno prezime i zastao da je upozna. 

Taj susret, koji je slikarka detaljno opisala majci u pismu, izazvao je veliko interesovanje tadašnjih novina. 

Duče se na nekoliko trenutaka zaustavio gledajući Milenu, što ostavlja snažan utisak na nju.

- Musolini je u našu salu ušao sa svojom pratnjom ministara i akademika, a Opo, kao predsednik izložbe, vodio ga je, slike nije mnogo gledao. Opo je redom imena svih slikara kazivao, a Musolini je išao dalje, kad je Opo rekao: 'Gospođica Barili', Musolini je stao i pitao: 'Ko, Barilijeva ćerka? Gde je?' Ja izađoh malo bliže, a on me zapita koje su moje stvari, i ja pokazah rukom, a on ostade nekoliko trenutaka gledajući mene i sve se više smešeći, nije rekao ništa više, ostao je tako petnaest do dvadeset sekundi gledajući me, pa onda izađe a ja videh sve blagonaklone osmehe onih koji su ga pratili - opisala je slikarka susret sa Benitom Musolinijem u Rimu, u pismu majci Danici od 10. februara 1935. godine. 

Zabeležila je da je "Musolini mnogo simpatičniji živ nego na fotografijama, ima divan osmeh i pogled, nije viši od mene, ali zaista čini vrlo jak i impresivan utisak". 

Skoro sve novine koje su izvestile o poseti Dučea, tvorca fašističke države i tada najmoćnijeg čoveka Italije, razumljivo, pisale su i o njoj. 

Svaki korak vođe je pomno praćen. Ali ova "neobična" epizoda ostaviće snažan utisak na Milenu Pavlović Barili, što se vidi iz njenih kasnijih poteza koji se mogu protumačiti kao pokušaji da portretiše Musolinija. 

- Drago mi je što sam videla Musolinija, najinteresantnijeg čoveka na svetu… prva misao mi je bila dok me je Musolini gledao, šta biste vi rekli da ste tu, da me vidite, ja sam ćutala kao riba.

Macola prenosi pisanje Il Popolo di Roma u izdanju od 5. februara: 

- U Izložbenoj palate II, Kvadrijenale Danas pre podne u 12 Vernisaž u prisustvu ministra prosvete De Vekija, guvernera Rima Botaija, predsednika izložbe grofa od S. Martina, generalnog sekretara Kvadrijenala Opoa i podsekretara spoljnih poslova sen. Suvića. … Po završetku govora koje je Duče pratio s osobitom pažnjom, a značajna mesta propratio očiglednim znacima odobravanja, počeo je obilazak sale. Musolini odmah kreće desno i odlazi pravo u sale u kojima izlažu futuristi, čije mu radove ukratko predstavlja Marineti. Mesina, Mafai, Kara, Pirandelo, Kalji, Arturo Martini, Facini, De Pisis, Groso, De Kiriko, zaustavlja se pred slikom 'Kupači na plaži'… Velikim počasnim stepeništem, ukrašenim trakom na kojoj je ispisana jedna njegova izreka, Musolini se penje na II sprat, gde su okupljeni Kazorati i njegovi učenici Karpaneti i Barbijeri koji u slikama hvale velike događaje fašističkog režima i obnovu zemlje, Toci, Amato, Bareze, Gvardi, Sokrate i još mnogi drugi. On zastaje da pohvali Milenu, ćerku Bruna Barilija… 

Odbila italijansko državljanstvo

Gradonačelnik Rima Batai je sutradan poslao Mileni telegram u kojem joj izražava svoju veliku zahvalnost, a "italijanski ministar spoljnih poslova, inače Musolinijev zet, Galeaco Ćano joj je čak ponudio italijansko državljanstvo", beleži Radmila Stanković i dodaje da će Milena to odbiti a majci je tim povodom pisala sledeće:

- Znaš, mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi – uvek je živo, treperi, a to je Srpstvo. Svet je divan, zemlje lepe, ljudi interesantni, ali ni jednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije, ni u Italiji, ni u Španiji, naše je najlepše. 

Danica je pisala u “Mileninom životu” da ona u Rimu postaje poznata i omiljena, da je bila pozivana da učestvuje na izložbama i imala uspeha dok se njeni radovi uzimaju za muzeje. 

- Talijani se vrlo delikatno ponašaju prema njoj nazivajući je: 'Milena, kći našeg kolege' ili 'Bruna Barilija', ali se nikada ne dotiču njenog državljanstva. Ćanu radi portret kojim lično nije bila zadovoljna, zbog rđavog poziranja i nezgodne situacije svetlosti. On joj nudi velike beneficije ako pređe u italijansko podanstvo. A ona se samo ljupko smeši i blago odbija. To se ponovilo više puta. 

Tražila Musolinijevu fotografiju

Milena je bila u prepisci sa Ćanom, tada ministrom za štampu i propagandu a koji će kasnije biti streljan po naredbi Musolinija zbog odbijanja poslušnosti, pišu Velike priče.

Iz te prepiske se zaključuje da joj je poslao svoju fotografiju zbog portretisanja, ali i da je odbio da joj pošalje Musolinijevu koju je takođe zatražila. 

- Što se, pak, tiče Vaše želje da dobijete jednu Dučeovu fotografiju, žao mi je što ne mogu da udovoljim Vašoj molbi pošto je Šef ustanovio načelo da više ne daje fotografije, barem za sada…

Šta je htela sa tom fotografijom – da li da radi Dučeov portret, kao i kada je izrazila želju da ide u Abisiniju (Etiopiju) kao dobrovoljna bolničarka – da pomogne državi, što se neće desiti jer je bila pod okupacijom Italije od 1936. do 1941, ostavlja prostor za pretpostavke – i samo to.