Како је чувена српкиња опчинила Мусолинија: Погледајте шта су новине писале о сусрету Милене и Дучеа

Рођена у Пожаревцу, у породици са дубоким коренима у српској и италијанској историји, постала је космополита са искуством живота у градовима као што су Париз и Њујорк. 

Порекло, образовање и номадски стил живота Милене Павловић Барили обликовали су је у уметницу која је писала поезију на више језика и сликала, склапала пријатељства са важним уметницима, али и постала прва Српкиња која је ушетала у магазин "Вог". 

Ипак, у тадашњој Србији није пронашла прилику за стабилан посао, што је указује на контраст између њеног међународног успеха и локалног признања.

Поглед и осмех за Милену

Један од мање познатих, али интригантних догађаја у њеном животу, јесте сусрет са италијанским премијером Бенитом Мусолинијем, који је на њу оставио снажан утисак. 

Током изложбе у Риму 1935. године, где је Милена излагала са италијанским уметницима, Мусолини је препознао њено презиме и застао да је упозна. 

Тај сусрет, који је сликарка детаљно описала мајци у писму, изазвао је велико интересовање тадашњих новина. 

Дуче се на неколико тренутака зауставио гледајући Милену, што оставља снажан утисак на њу.

- Мусолини је у нашу салу ушао са својом пратњом министара и академика, а Опо, као председник изложбе, водио га је, слике није много гледао. Опо је редом имена свих сликара казивао, а Мусолини је ишао даље, кад је Опо рекао: 'Госпођица Барили', Мусолини је стао и питао: 'Ко, Барилијева ћерка? Где је?' Ја изађох мало ближе, а он ме запита које су моје ствари, и ја показах руком, а он остаде неколико тренутака гледајући мене и све се више смешећи, није рекао ништа више, остао је тако петнаест до двадесет секунди гледајући ме, па онда изађе а ја видех све благонаклоне осмехе оних који су га пратили - описала је сликарка сусрет са Бенитом Мусолинијем у Риму, у писму мајци Даници од 10. фебруара 1935. године. 

Забележила је да је "Мусолини много симпатичнији жив него на фотографијама, има диван осмех и поглед, није виши од мене, али заиста чини врло јак и импресиван утисак". 

Скоро све новине које су известиле о посети Дучеа, творца фашистичке државе и тада најмоћнијег човека Италије, разумљиво, писале су и о њој. 

Сваки корак вође је помно праћен. Али ова "необична" епизода оставиће снажан утисак на Милену Павловић Барили, што се види из њених каснијих потеза који се могу протумачити као покушаји да портретише Мусолинија. 

- Драго ми је што сам видела Мусолинија, најинтересантнијег човека на свету… прва мисао ми је била док ме је Мусолини гледао, шта бисте ви рекли да сте ту, да ме видите, ја сам ћутала као риба.

Мацола преноси писање Ил Пополо ди Рома у издању од 5. фебруара: 

- У Изложбеној палате ИИ, Квадријенале Данас пре подне у 12 Вернисаж у присуству министра просвете Де Векија, гувернера Рима Ботаија, председника изложбе грофа од С. Мартина, генералног секретара Квадријенала Опоа и подсекретара спољних послова сен. Сувића. … По завршетку говора које је Дуче пратио с особитом пажњом, а значајна места пропратио очигледним знацима одобравања, почео је обилазак сале. Мусолини одмах креће десно и одлази право у сале у којима излажу футуристи, чије му радове укратко представља Маринети. Месина, Мафаи, Кара, Пирандело, Каљи, Артуро Мартини, Фацини, Де Писис, Гросо, Де Кирико, зауставља се пред сликом 'Купачи на плажи'… Великим почасним степеништем, украшеним траком на којој је исписана једна његова изрека, Мусолини се пење на II спрат, где су окупљени Казорати и његови ученици Карпанети и Барбијери који у сликама хвале велике догађаје фашистичког режима и обнову земље, Тоци, Амато, Барезе, Гварди, Сократе и још многи други. Он застаје да похвали Милену, ћерку Бруна Барилија… 

Одбила италијанско држављанство

Градоначелник Рима Батаи је сутрадан послао Милени телеграм у којем јој изражава своју велику захвалност, а "италијански министар спољних послова, иначе Мусолинијев зет, Галеацо Ћано јој је чак понудио италијанско држављанство", бележи Радмила Станковић и додаје да ће Милена то одбити а мајци је тим поводом писала следеће:

- Знаш, мамо, на дну моје душе има један пламичак као кандило које се никад не гаси – увек је живо, трепери, а то је Српство. Свет је диван, земље лепе, људи интересантни, али ни једну варош не волим као што Београд волим рано ујутру и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије, ни у Италији, ни у Шпанији, наше је најлепше. 

Даница је писала у “Миленином животу” да она у Риму постаје позната и омиљена, да је била позивана да учествује на изложбама и имала успеха док се њени радови узимају за музеје. 

- Талијани се врло деликатно понашају према њој називајући је: 'Милена, кћи нашег колеге' или 'Бруна Барилија', али се никада не дотичу њеног држављанства. Ћану ради портрет којим лично није била задовољна, због рђавог позирања и незгодне ситуације светлости. Он јој нуди велике бенефиције ако пређе у италијанско поданство. А она се само љупко смеши и благо одбија. То се поновило више пута. 

Тражила Мусолинијеву фотографију

Милена је била у преписци са Ћаном, тада министром за штампу и пропаганду а који ће касније бити стрељан по наредби Мусолинија због одбијања послушности, пишу Велике приче.

Из те преписке се закључује да јој је послао своју фотографију због портретисања, али и да је одбио да јој пошаље Мусолинијеву коју је такође затражила. 

- Што се, пак, тиче Ваше жеље да добијете једну Дучеову фотографију, жао ми је што не могу да удовољим Вашој молби пошто је Шеф установио начело да више не даје фотографије, барем за сада…

Шта је хтела са том фотографијом – да ли да ради Дучеов портрет, као и када је изразила жељу да иде у Абисинију (Етиопију) као добровољна болничарка – да помогне држави, што се неће десити јер је била под окупацијом Италије од 1936. до 1941, оставља простор за претпоставке – и само то.