PRETI NAM HUMANITARNA KRIZA: Povećan broj azilanata u Srbiji doneće negativne posledice!
BEOGRAD - Srbija je kao tranzitna zemlja za migrante iz Sirije i Bliskog istoka postala poslednji štit evropskih zemalja, a ukoliko se njihov broj, pre svega tražilaca azila, ne smanji, našoj zemlji preti humanitrna kriza, upozorio je direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima Radoš Ðurović.
Ðurović je ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema.
Odluku Mađarske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom, Ðurović smatra neprihvatljivom i ističe da to neće zaustaviti priliv migranata.
To bi, kako kaže, Srbiju s jedne strane suočilo sa zidom, a s druge sa masovnim prilivom migranata.
Zid bi značio usporenje migracije i duži boravak izbeglica u Srbiji
"Zid će usporiti migraciju, što samo znači da će izbeglice duže boraviti u Srbiji. U većini slučajeva, preko 98 odsto svih koji dolaze, ne žele tu i da ostanu pošto su došli na korak od cilja ka kojem su se uputili", objasnio je Ðurović.
Zato je, kaže, nerealno očekivati da Srbija bude njihova krajnja destinacija, ali će svakako biti zemlja njihovog dužeg boravka, što iziskuje i određena finansijska sredstva.
Đurović: Mediji pišu senzacionalistički o izbeglicama
Ðurović je kritikovao pojedine medije koji, kako tvrdi, o migrantima pišu senzacionalistički, a sve s ciljem podizanja tiraža. On je kao netačne odbacio informacije da među migrantima ima teških i zaraznih bolesti poput tuberkuloze, kolere, šuge... "To su besmislice", tvrdi i dodaje da je reč o umornim i iscrpljenim, ljudima koji su dugo pešačili, promrzlim ili gladnim.
Ministar zdravlja treba da razbije spekulacije o bolestima migranata
Ðurović smatra da bi povodom tih spekulacija o postojanju teških bolesti među migrantima trebalo da se oglasi i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i na taj način javnosti stavi do znanja da to nema nema nikakvog osnova.
Ti ljudi, prema njegovim rečima, svakako zaslužuju da dobiju privremenu zdravstvenu zaštitu jer je to jedini način da se zaštite i oni, a i građani da budu mirni.
Ukazao je da migranti zaslužuju i druge vidove privremene zaštite s obzirom na to da među njima ima i onih koji dolaze i bez ličnih dokumenata.
S druge strane, ima i onih koji su u opasnosti da budu na razne načine pokradeni, da im se, na primer, smeštaj i hrana naplaćuje više, ali i da budu zloupotrebljeni od krijumčara i trgovaca ljudima, rekao je Ðurović.
"Da bi se to izbeglo i da migranti ne bi bili satanizovani u lokalnim sredinama, potrebno je da oni budu vidljivi. Druge opcije nema", izričit je Ðurović. Što pre to shvatimo, pre ćemo, kaže, početi da rešavamo ovaj problem.
Problem, ističe, neće nestati sam od sebe ili tako što ih mi nećemo registrovati, a ignorisanje njihovog prisustva ide na ruku krijumčarenju i kriminalu.
Neophodno je organizovati prihvatne centre
"Ti ljudi, samim tim što su izbeglice, zaslužuju minimum ljudskog dostojanstva, zaslužuju da budu vidljivi u sistemu. Zato je neophodno organizovati prihvatne centre i obezbediti im sve vrste privremene zaštite", kazao je Ðurović i dodao da bi tražiocima azila trebalo obezbediti lična dokumenta.
Mnogi imaju novac na računima banka, ili im novac šalje rodbina, a bez ličnih dokumenata oni taj novac ne mogu da koriste, rekao je Ðurović.
Pročitajte i:
