ПРЕТИ НАМ ХУМАНИТАРНА КРИЗА: Повећан број азиланата у Србији донеће негативне последице!
БЕОГРАД - Србија је као транзитна земља за мигранте из Сирије и Блиског истока постала последњи штит европских земаља, а уколико се њихов број, пре свега тражилаца азила, не смањи, нашој земљи прети хуманитрна криза, упозорио је директор Центра за заштиту и помоћ азилантима Радош Ђуровић.
Ђуровић је указао да то никако не би смело да се догоди, а пошто Србија није чланица ЕУ, потребна јој је помоћ у решавању тог проблема.
Одлуку Мађарске о подизању ограде дуж границе са нашом земљом, Ђуровић сматра неприхватљивом и истиче да то неће зауставити прилив миграната.
То би, како каже, Србију с једне стране суочило са зидом, а с друге са масовним приливом миграната.
Зид би значио успорење миграције и дужи боравак избеглица у Србији
"Зид ће успорити миграцију, што само значи да ће избеглице дуже боравити у Србији. У већини случајева, преко 98 одсто свих који долазе, не желе ту и да остану пошто су дошли на корак од циља ка којем су се упутили", објаснио је Ђуровић.
Зато је, каже, нереално очекивати да Србија буде њихова крајња дестинација, али ће свакако бити земља њиховог дужег боравка, што изискује и одређена финансијска средства.
Ђуровић: Медији пишу сензационалистички о избеглицама
Ђуровић је критиковао поједине медије који, како тврди, о мигрантима пишу сензационалистички, а све с циљем подизања тиража. Он је као нетачне одбацио информације да међу мигрантима има тешких и заразних болести попут туберкулозе, колере, шуге... "То су бесмислице", тврди и додаје да је реч о уморним и исцрпљеним, људима који су дуго пешачили, промрзлим или гладним.
Министар здравља треба да разбије спекулације о болестима миграната
Ђуровић сматра да би поводом тих спекулација о постојању тешких болести међу мигрантима требало да се огласи и министар здравља Златибор Лончар и на тај начин јавности стави до знања да то нема нема никаквог основа.
Ти људи, према његовим речима, свакако заслужују да добију привремену здравствену заштиту јер је то једини начин да се заштите и они, а и грађани да буду мирни.
Указао је да мигранти заслужују и друге видове привремене заштите с обзиром на то да међу њима има и оних који долазе и без личних докумената.
С друге стране, има и оних који су у опасности да буду на разне начине покрадени, да им се, на пример, смештај и храна наплаћује више, али и да буду злоупотребљени од кријумчара и трговаца људима, рекао је Ђуровић.
"Да би се то избегло и да мигранти не би били сатанизовани у локалним срединама, потребно је да они буду видљиви. Друге опције нема", изричит је Ђуровић. Што пре то схватимо, пре ћемо, каже, почети да решавамо овај проблем.
Проблем, истиче, неће нестати сам од себе или тако што их ми нећемо регистровати, а игнорисање њиховог присуства иде на руку кријумчарењу и криминалу.
Неопходно је организовати прихватне центре
"Ти људи, самим тим што су избеглице, заслужују минимум људског достојанства, заслужују да буду видљиви у систему. Зато је неопходно организовати прихватне центре и обезбедити им све врсте привремене заштите", казао је Ђуровић и додао да би тражиоцима азила требало обезбедити лична документа.
Многи имају новац на рачунима банка, или им новац шаље родбина, а без личних докумената они тај новац не могу да користе, рекао је Ђуровић.
Прочитајте и:
