Priča o lepoticama, političarima i smrti

On se usko specijalizovao u svom poslu – radi uglavnom sa ženama. Zamislite tu divotu da na vašem radnom mestu svakodnevno dočekujete i ispraćate zgodne sportistkinje. One manje zgodne tu su da oblikuju figuru. Oko vas šetaju oznojene i rumene, utegnute u sportske topove i helanke. I vežbaju. Svaka ima svoj termin, a vaše je samo da ih povremeno dodirujete ne biste li im pokazali kako se pravilno izvode vežbe.

Istina, liči na jedan od standardnih uvoda u filmove za odrasle, ali život Dušana Perovića, ličnog trenera, nije jeftina sapunica. Privatna teretana, lepotice koje kod njega treniraju i njegovo izvajano, mišićavo telo, samo je jedan deo priče koju bi valjalo započeti mislima o upornoj borbi, smrti i užasu. O upornosti i posvećenosti zbog koje ni političari ne smeju da zabušavaju...

Kad smrt ostavi vizitkartu

Dušan Perović je bio običan klinac iz kraja koji je trčao, igrao basket, fudbal... Niko nije mogao da nasluti da će za nekoliko godina da osvaja trofeje u bodibildingu i fitnesu i da će postati zadivljujuće spreman sportista. Pogotovo kada je 2001. doživeo tešku saobraćajnu nesreću u Crnoj Gori i kada je imao prisan kontakt sa smrću – sedam dana bio je u komi. Kad se probudio, prognoze su bile mračne.

- Proces oporavka bio je jako težak jer su me svi otpisali. Bukvalno su mi rekli da nikakvim aktivnostima neću moći da se bavim. "Pozdravili" su se sa mnom! Moj stadijum je bio katastrofalan, ispod nule – nisam mogao da pređem 200 metara da se ne umorim, nisam mogao da skačem, da vežbam. Nisam mogao da spavam, da jedem, a kamoli nešto drugo da radim. Apatiju i depresiju sam pobedio tako što sam krenuo da vežbam. Spasila me je moja đavolja upornost - priseća se Perović najtežeg perioda svog života.

Padao je u nesvest, povraćao, svaki mišić na telu ga je boleo, ali nije odustajao - i tada je imao kontinuitet u vežbanju o čijem značaju i danas priča ljudima koje trenira.

- Svakoga dana sam trenirao i radio. Imao sam cilj - oporaviti se i biti spreman. Mnogi imaju cilj, ali nažalost ne uspeju. Mene je izvukla čelična volja. Od nesreće je prošlo nešto više od 12 leta. Nakon 2-3 godine sam se oporavio i bio zavidno pripremljen - objašnjava Dušan.

Da se zna ko je najspremniji u Srbiji

Upravo je priča o njegovoj upornosti i borbi bila razlog zbog čega je Dušan Perović postao pokretač takmičenja "No limit challenge Serbia" koje će se 20. jula održati na stadionu FK "Radnički" na Novom Beogradu. Nadmetaće se vežbači koji treniraju u teretanama, borilačkim klubovima, na ulici - svi one koji treniraju sportove u kojima se ceni fizička i psihička pripremljenost.

- Ja sam neko ko nije mogao apsolutno ništa, a nakon nekoliko godina moja fizička pripremljenost je bila na zavidnom nivou. Zato će se na "No limit" čelendžu ocenjivati upravo spremnost. Vežbači iz teretana i sa ulica nemaju svoja posebna takmičenja. Pojedini profesionalni sportisti ne osvajaju medalje, a izuzetno su pripremljeni. Zato smo odlučili da napravimo takmičenje u kom neće biti presudna tehnika. Da pobedi spremnost i upornost koju neko ulaže da bi se pripremio. Jer, nije najjači ujedno i najspremniji – imaćemo takmičare koji će moći da prevrnu 300 kilograma, ali će nakon pet skokova da stanu. I obrnuto. Kada se brojni faktori ukombinuju, dobićemo pobednika, najspremnijeg vežbača u Srbiji - priča Perović.

Takmičiće se više od stotinu učesnika, a pored šest vežbi iznenađenja oni će raditi i 24 poznate: sklekove, skokove na kutiju, trčanje oko čunjeva, iskorake sa 10 kilograma teškom medicinkom, prevrtanje gume, pačji hod, zgibove, skokove u dalj, dijamantske sklekove... Dolazak su najavili i gosti iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske...

- Zadaci koje će učesnici savlađivati u ovom takmičenju su funkcionalne vežbe koje su zastupljene u svim vidovima sporta i svakodnevice. To su pokreti koje ljudi rade svakog dana – kada ustanete i sednete na stolicu to je vrsta čučnja, saviješ se nešto da podigneš to je vežba za donja leđa, potrčiš za autobusom i to je deo treninga. Funkcionalne vežbe predstavljaju sklop pokreta gde radi celo telo i gde fokus nije na izolovanim mišićima - opisuje Perović "No limit" čelendž.

'Alo, gospon političar - nema zabušavanja

Nakon oporavka od teških povreda koje je zadobio u saobraćajnoj nesreći, Dušan Perović je počeo da se usavršava - upisao je Fakultet za sport, a potom je otišao u inostranstvo na doškolovavanje. Otvorio je i Sportsku akademiju "Perović" gde radi pretežno sa ženama. A mi ga u tome podržavamo, jer samo tako zanimanje ličnog trenera može biti savršeno za jednog muškarca merakliju. Osim toga, to je i zanimanje sadašnjosti - broj vežbača je u stalnom porastu.

- Fitnes industrija napreduje jako brzo i veoma je zastupljena u svetu. Izvini, je l' možeš da radiš donji stomak? Noge gore-dole, a kolena na grudi. To! Hvala - prekida Dušan razgovor na kratko ne bi li uputio par saveta devojci koja trenira i brzo nastavlja - To je jedna od najbrže rastućih industrija, a fitnes je postao i neka vrsta načina života. Pogotovo zato što su se ljudi mnogo ulenjili poslednjih decenija. Takva situacija je posebno izražena u gradovima gde se radi po osam sati dnevno i gde su fizičke aktivnosti svedene na minimum - priča Perović.

Dušanova životna priča i profesionalnost u poslu privukla je brojne poznate ličnosti da vežbaju upravo kod njega. Pevačice, sportistkinje, političari, glumci... Da li su razmaženiji, kenjkaviji ili su posvećeniji od "običnih smrtnika". Pitamo se da li ima razlike u radu sa njima?

- Slagao bih kada bih rekao da nema, ali ja se trudim da se to ne primeti jer je za mene vežbač – vežbač. Da li si poznat ili ne to mene ne interesuje. Postoje mnogi za koje ne možete da poverujete koliko su profesionalni i posvećeni, uporni, vredni. Istina, ima i onih koji su i te kako lenji. Treniraju jer znaju da moraju i onda ja pokušavam da ih na neki način animiram i motivišem da ulože malo više truda. Da zavole trening - detaljan je Perović.

A političari? Pričaj nam o njima? Pokušavaju li da vrdaju? Ipak je to njihova "profesionalna deformacija". Mada, možda je to samo u njihovoj društvenoj funkciji, možda su na privatnom planu drugačiji.

- Svaki političar voli da vrda pomalo, tako je i na treninzima. Ali i to zavisi. Neko zna da mu je cilj da trenira, da nije došao samo da bi bio tu. Zabušantima objašnjavam da nisu došli zbog mene, već zbog sebe i trudim se da iz njih izvučem maksimum - opisuje Dušan.

Jasno nam je to što kod političara neguje disciplinu, ali kako uspeva da ostane strog i kada ispred sebe ima neku od zgodnih lepotica koje trenira? Mora li da drži gard kao što to radi profesor kada ispituje studentkinje?

- Nemam gard prema klijentkinjama, ali imam profesionalan odnos. Možeš ti da budeš lepa i zgodna koliko god hoćeš, ali ovde si došla da radiš. Moj cilj je da te dovedem do rezultata. To što ćeš ti da mi se nasmeješ ili da me pogledaš i uvijaš se da bi propustila vežbu - to ne dozvoljavam. Jer mi radimo na rezultat - surov je Perović. I tako nam je pokvario sliku o ličnom treneru kao zanimanju iz snova za "prave" muškarčine. Mada, niko nas neće sprečiti da budemo uporni u našem maštanju! Dušanova životna priča nas uči da se upornost isplati!

Sergej Komnenić