Прича о лепотицама, политичарима и смрти

Он се уско специјализовао у свом послу – ради углавном са женама. Замислите ту дивоту да на вашем радном месту свакодневно дочекујете и испраћате згодне спортисткиње. Оне мање згодне ту су да обликују фигуру. Око вас шетају ознојене и румене, утегнуте у спортске топове и хеланке. И вежбају. Свака има свој термин, а ваше је само да их повремено додирујете не бисте ли им показали како се правилно изводе вежбе.

Истина, личи на један од стандардних увода у филмове за одрасле, али живот Душана Перовића, личног тренера, није јефтина сапуница. Приватна теретана, лепотице које код њега тренирају и његово извајано, мишићаво тело, само је један део приче коју би ваљало започети мислима о упорној борби, смрти и ужасу. О упорности и посвећености због које ни политичари не смеју да забушавају...

Кад смрт остави визиткарту

Душан Перовић је био обичан клинац из краја који је трчао, играо баскет, фудбал... Нико није могао да наслути да ће за неколико година да осваја трофеје у бодибилдингу и фитнесу и да ће постати задивљујуће спреман спортиста. Поготово када је 2001. доживео тешку саобраћајну несрећу у Црној Гори и када је имао присан контакт са смрћу – седам дана био је у коми. Кад се пробудио, прогнозе су биле мрачне.

- Процес опоравка био је јако тежак јер су ме сви отписали. Буквално су ми рекли да никаквим активностима нећу моћи да се бавим. "Поздравили" су се са мном! Мој стадијум је био катастрофалан, испод нуле – нисам могао да пређем 200 метара да се не уморим, нисам могао да скачем, да вежбам. Нисам могао да спавам, да једем, а камоли нешто друго да радим. Апатију и депресију сам победио тако што сам кренуо да вежбам. Спасила ме је моја ђавоља упорност - присећа се Перовић најтежег периода свог живота.

Падао је у несвест, повраћао, сваки мишић на телу га је болео, али није одустајао - и тада је имао континуитет у вежбању о чијем значају и данас прича људима које тренира.

- Свакога дана сам тренирао и радио. Имао сам циљ - опоравити се и бити спреман. Многи имају циљ, али нажалост не успеју. Мене је извукла челична воља. Од несреће је прошло нешто више од 12 лета. Након 2-3 године сам се опоравио и био завидно припремљен - објашњава Душан.

Да се зна ко је најспремнији у Србији

Управо је прича о његовој упорности и борби била разлог због чега је Душан Перовић постао покретач такмичења "Но лимит challenge Сербиа" које ће се 20. јула одржати на стадиону ФК "Раднички" на Новом Београду. Надметаће се вежбачи који тренирају у теретанама, борилачким клубовима, на улици - сви оне који тренирају спортове у којима се цени физичка и психичка припремљеност.

- Ја сам неко ко није могао апсолутно ништа, а након неколико година моја физичка припремљеност је била на завидном нивоу. Зато ће се на "Но лимит" челенџу оцењивати управо спремност. Вежбачи из теретана и са улица немају своја посебна такмичења. Поједини професионални спортисти не освајају медаље, а изузетно су припремљени. Зато смо одлучили да направимо такмичење у ком неће бити пресудна техника. Да победи спремност и упорност коју неко улаже да би се припремио. Јер, није најјачи уједно и најспремнији – имаћемо такмичаре који ће моћи да преврну 300 килограма, али ће након пет скокова да стану. И обрнуто. Када се бројни фактори укомбинују, добићемо победника, најспремнијег вежбача у Србији - прича Перовић.

Такмичиће се више од стотину учесника, а поред шест вежби изненађења они ће радити и 24 познате: склекове, скокове на кутију, трчање око чуњева, искораке са 10 килограма тешком медицинком, превртање гуме, пачји ход, згибове, скокове у даљ, дијамантске склекове... Долазак су најавили и гости из Словеније, Босне и Херцеговине, Хрватске...

- Задаци које ће учесници савлађивати у овом такмичењу су функционалне вежбе које су заступљене у свим видовима спорта и свакодневице. То су покрети које људи раде сваког дана – када устанете и седнете на столицу то је врста чучња, савијеш се нешто да подигнеш то је вежба за доња леђа, потрчиш за аутобусом и то је део тренинга. Функционалне вежбе представљају склоп покрета где ради цело тело и где фокус није на изолованим мишићима - описује Перовић "Но лимит" челенџ.

'Ало, госпон политичар - нема забушавања

Након опоравка од тешких повреда које је задобио у саобраћајној несрећи, Душан Перовић је почео да се усавршава - уписао је Факултет за спорт, а потом је отишао у иностранство на дошколовавање. Отворио је и Спортску академију "Перовић" где ради претежно са женама. А ми га у томе подржавамо, јер само тако занимање личног тренера може бити савршено за једног мушкарца мераклију. Осим тога, то је и занимање садашњости - број вежбача је у сталном порасту.

- Фитнес индустрија напредује јако брзо и веома је заступљена у свету. Извини, је л' можеш да радиш доњи стомак? Ноге горе-доле, а колена на груди. То! Хвала - прекида Душан разговор на кратко не би ли упутио пар савета девојци која тренира и брзо наставља - То је једна од најбрже растућих индустрија, а фитнес је постао и нека врста начина живота. Поготово зато што су се људи много улењили последњих деценија. Таква ситуација је посебно изражена у градовима где се ради по осам сати дневно и где су физичке активности сведене на минимум - прича Перовић.

Душанова животна прича и професионалност у послу привукла је бројне познате личности да вежбају управо код њега. Певачице, спортисткиње, политичари, глумци... Да ли су размаженији, кењкавији или су посвећенији од "обичних смртника". Питамо се да ли има разлике у раду са њима?

- Слагао бих када бих рекао да нема, али ја се трудим да се то не примети јер је за мене вежбач – вежбач. Да ли си познат или не то мене не интересује. Постоје многи за које не можете да поверујете колико су професионални и посвећени, упорни, вредни. Истина, има и оних који су и те како лењи. Тренирају јер знају да морају и онда ја покушавам да их на неки начин анимирам и мотивишем да уложе мало више труда. Да заволе тренинг - детаљан је Перовић.

А политичари? Причај нам о њима? Покушавају ли да врдају? Ипак је то њихова "професионална деформација". Мада, можда је то само у њиховој друштвеној функцији, можда су на приватном плану другачији.

- Сваки политичар воли да врда помало, тако је и на тренинзима. Али и то зависи. Неко зна да му је циљ да тренира, да није дошао само да би био ту. Забушантима објашњавам да нису дошли због мене, већ због себе и трудим се да из њих извучем максимум - описује Душан.

Јасно нам је то што код политичара негује дисциплину, али како успева да остане строг и када испред себе има неку од згодних лепотица које тренира? Мора ли да држи гард као што то ради професор када испитује студенткиње?

- Немам гард према клијенткињама, али имам професионалан однос. Можеш ти да будеш лепа и згодна колико год хоћеш, али овде си дошла да радиш. Мој циљ је да те доведем до резултата. То што ћеш ти да ми се насмејеш или да ме погледаш и увијаш се да би пропустила вежбу - то не дозвољавам. Јер ми радимо на резултат - суров је Перовић. И тако нам је покварио слику о личном тренеру као занимању из снова за "праве" мушкарчине. Мада, нико нас неће спречити да будемо упорни у нашем маштању! Душанова животна прича нас учи да се упорност исплати!

Сергеј Комненић