PRIČA SA PLAVOG MOSTA: Moja ćerka misli da radim u pekari i da mesim hleb do ujutru!

Ovo nije priča o prostitutki koja stoji na štrafti kod Plavog mosta i očima juri farove automobila iz daljine, ne bi li joj neki stao. I ne bi li se makar malo ugrejala. Ovo je priča o jednoj sasvim običnoj ženi, majci 15-godišnje devojčice, sa kojom živi u blizini, iznajmljuje jednu propalu udžericu u Marinkovoj bari. Ćerka joj je najbitnija na svetu i ne želi da sazna čime joj se majka bavi, jer ta žena je ipak prostitituka.

Sa 45 godina sam se našla na ulici

"Radila sam kao kuvarica u jednoj propaloj firmi i sa 45 godina sam se našla na ulici. Šta sam mogla, da se bacim pod most?", počinje svoju tužnu ispovest ova umorna ženica, koja izgleda kao da je krenula sestri u posetu. Pitali smo je, pošto smo s njom pričali na njenom "radnom mestu", kako to da se ne izgleda malo slobodnije, zar neće tako lakše naći klijente.

Grleno se nasmejala i u tom trenutku je izgledala bar 10 godina mlađe.

"Deco, nije vam ovo takvo mesto. Zna se ko stoji ovde u sitne sate. Ne mogu da omaše. A valja se dobro obuči, ume da duva ispod mosta..."

Ćerka najbolja u školi

Njena ravnodušnost nas je najviše pogodila, ali Sneža koja nije htela da nam kaže svoje prezime, je vrlo pragmatična osoba. Nije želela da nam otkriva previše detalja o svojoj porodici, ali nam se poverila da ima ćerku koja će sad da upiše gimnaziju i da je među najboljim učenicima u školi.

"Moja mišica misli da ja radim u pekari, zato sam odsutna u sitne sate. Mesim hleb", rekla je Sneža pomalo postiđeno, ali više ozlojeđeno."Svako jutro joj donesem sveže pecivo."

Ali zašto nije potražila pravi posao u pekari, pitali smo je i očekivali sve, osim ovog odgovora:

"Retko ko hoće da me zaposli zato što sam Romkinja, ne žele da im prodavačice budu Romkinje, a za pravljenje peciva nemam iskustva. Možda je vama ovo čudno, ali pre ću da se prostituišem nego da prosim".

Žena kao i svaka druga

Jeste Romkinja, zaboravili smo da pomenemo, ali zato što nismo ni primetili u prvi mah. Izgledala nam je kao prosečna zrela žena, koja čeka prijatelja da je pokupi i odvede negde, ni nalik na prljave prostitutke koje se, nadrogirane i natečene od alkohola ili tableta, gegaju duž podvožnjaka privlačeći poglede iz automobila u prolazu i budeći najniže porive.

"Ja ne mogu da biram klijente, bilo bi smešno da vam sad prosipam tu priču", gorko se nasmejala, "ali mogu da biram kako ću ja da se postavim i uglavnom uspem da pokažem manire i da mušteriji dokažem da ako ja mogu da budem kulturna, može i on. Pa i tokom seksa. Često me i časte posle takvog stava. Valjda imaju osećaj da su sa nekom nobles devojkom. Dobro njima, dobro meni."

Hteli smo još mnogo toga da je pitamo, ali upravo se zaustavio jedan tamni passat i Sneža nam je ovlaš mahnula i krenula ka njemu, u noć.

Pitali smo se kako neko njene "branše" ume da razgovara kao obrazovana osoba, i kako to da je ova Romkinja-prostitutka veća dama od svih koje smo usput sreli, i na neki čudan način, uhvatili smo sebe kako joj se divimo. Njenoj hrabrosti, njenoj realnosti. A malo ko može time da se podiči.