PROBUDIO SE POSLE 12 GODINA: Majko, sećam se svega, i kad si rekla "Nadam se da umireš"
Martin je bio kao biljka, a ono što je njegov otac radio svakog dana tih 12 godina ostaće za primer svim roditeljima
Osmadesetih godina se 12-godišnji Martin Pistorijus ozbiljno razboleo, a doktori su verovali da je reč o jednoj vrsti meningitisa.
Njegovo stanje se pogoršavalo, a on je izgubio sposobnost da se pokreće, da pomera oči, čak i da govori. Lekari su rekli njegovim roditeljima Rodniju i Džoan Pistorijus da ga odnesu kući i puste ga da umre. Rekli su da je njihov sin postao kao biljka.
Ipak, on nije umro.
"On je jednostavno nastavljao dalje, i dalje", rekla je njegova majka Džoan.
Kako javlja NPR njuz, Martinov otac je je ustajao u 05.00 ujutro svakog jutra, oblačio ga, ubacivao u auto, vozio do centra za specijalnu negu gde bi ga ostavljao.
"Osam sati kasnije, pokupio bih ga odatle, okupao, nahranio, stavio u krevet i podesio alarm na satu da zvoni za dva sata, kako bih se probudio da ga okrenem na drugu stranu da ga ne bi pritiskalo samo sa jedne", rekao je Rodni.
Celih 12 godina, porodica je brinula o Martinu bez ijednog znaka njegovog oporavka. Džoan je počela da očajava i čak u jednom trenutku rekla svom sinu: "Nadam se da umireš".
Danas je ona svesna da je užasavajuće to što je rekla, ali objašnjava da je želela neku vrstu olakšanja.
Martin danas ima 39 godina i kaže da je u potpunosti bio svestan svega što se dešavalo oko njega.
"Da, bio sam tu, ne na samom početku, ali oko dve godine nakon početka moje vegetativne faze počeo sam da se budim. Bio sam svestan svega, baš kao i svaka normalna osoba. Svi su toliko bili navikli da me nema da nisu ni primetili da počinjem da ponovo budem prisutan", rekao je Martin.
Na nesreću, Martin je bio svestan i majčinih surovih reči i počeo je da veruje da ga niko nikada više neće voleti.
"Zapravo ne mislite ni o čemu. Jednostavno postojite. To je jedno veoma mračno mesto u kom se nalazite, u smislu da dopuštate sebi da nestanete".
Martin je proveo većinu dana u centru za negu gde su oni koji su brinuli o njemu puštali iznova i iznova reprize Barnijeve emisije za decu. Radili su to jer su mislili da je biljka.
"Ne mogu vam opisati koliko sam zamrzeo Barnija".
Ali ipak, Martin je bio isfrustriran time što je zarobljen u sopstvenom telu i počeo je da pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom.
Naučio je da određuje vreme prema izlasku i zalasku sunca i čak bi preformulisao i najružnije misli kao onu majčinu rečenicu koja ga je progonila kad mu je rekla da želi da umre.
"Kako je vreme prolazilo, postepeno sam naučio da razumem majčinu patnju. Svaki put kada bi me pogledala, mogla je da vidi samo okrutnu parodiju na jedno zdravo dete koje je nekada toliko volela", rekao je Martin.
Martin je sada oženjen i piše memoare o svom životu.
On je povratio kontrolu nad svojim telom i u svojoj knjizi "Dečak duh", on piše:
"Moj um je bio zarobljen u beskorisnom telu, moje ruke i noge nisu bile pod mojom kontrolom, a moj glas je zamro. Nisam mogao da učinim ni znak ni zvuk kako bih dao svima do znanja da sam opet svestan. Bio sam nevidljiv - dečak duh".
Martinov opstanak je svedočanstvo kako malo zapravo znamo o ljudksom mozgu i dobar je podsetnik da treba da cenimo život - čak i onda kada od lekara čujemo užasavajuće reči "vaše dete je u vegetativnom stanju".
Pročitajte i:
♦ ISPOVEST UČENICE IZ INDIJANE: Profesor me je silovao 45 puta!
♦ SKANDAL: Izraelci izbrisali Angelu Merkel sa fotografije u Parizu!
