ПРОБУДИО СЕ ПОСЛЕ 12 ГОДИНА: Мајко, сећам се свега, и кад си рекла "Надам се да умиреш"
Мартин је био као биљка, а оно што је његов отац радио сваког дана тих 12 година остаће за пример свим родитељима
Осмадесетих година се 12-годишњи Мартин Писторијус озбиљно разболео, а доктори су веровали да је реч о једној врсти менингитиса.
Његово стање се погоршавало, а он је изгубио способност да се покреће, да помера очи, чак и да говори. Лекари су рекли његовим родитељима Роднију и Џоан Писторијус да га однесу кући и пусте га да умре. Рекли су да је њихов син постао као биљка.
Ипак, он није умро.
"Он је једноставно настављао даље, и даље", рекла је његова мајка Џоан.
Како јавља НПР њуз, Мартинов отац је је устајао у 05.00 ујутро сваког јутра, облачио га, убацивао у ауто, возио до центра за специјалну негу где би га остављао.
"Осам сати касније, покупио бих га одатле, окупао, нахранио, ставио у кревет и подесио аларм на сату да звони за два сата, како бих се пробудио да га окренем на другу страну да га не би притискало само са једне", рекао је Родни.
Целих 12 година, породица је бринула о Мартину без иједног знака његовог опоравка. Џоан је почела да очајава и чак у једном тренутку рекла свом сину: "Надам се да умиреш".
Данас је она свесна да је ужасавајуће то што је рекла, али објашњава да је желела неку врсту олакшања.
Мартин данас има 39 година и каже да је у потпуности био свестан свега што се дешавало око њега.
"Да, био сам ту, не на самом почетку, али око две године након почетка моје вегетативне фазе почео сам да се будим. Био сам свестан свега, баш као и свака нормална особа. Сви су толико били навикли да ме нема да нису ни приметили да почињем да поново будем присутан", рекао је Мартин.
На несрећу, Мартин је био свестан и мајчиних сурових речи и почео је да верује да га нико никада више неће волети.
"Заправо не мислите ни о чему. Једноставно постојите. То је једно веома мрачно место у ком се налазите, у смислу да допуштате себи да нестанете".
Мартин је провео већину дана у центру за негу где су они који су бринули о њему пуштали изнова и изнова репризе Барнијеве емисије за децу. Радили су то јер су мислили да је биљка.
"Не могу вам описати колико сам замрзео Барнија".
Али ипак, Мартин је био исфрустриран тиме што је заробљен у сопственом телу и почео је да покушава да преузме контролу над својим животом.
Научио је да одређује време према изласку и заласку сунца и чак би преформулисао и најружније мисли као ону мајчину реченицу која га је прогонила кад му је рекла да жели да умре.
"Како је време пролазило, постепено сам научио да разумем мајчину патњу. Сваки пут када би ме погледала, могла је да види само окрутну пародију на једно здраво дете које је некада толико волела", рекао је Мартин.
Мартин је сада ожењен и пише мемоаре о свом животу.
Он је повратио контролу над својим телом и у својој књизи "Дечак дух", он пише:
"Мој ум је био заробљен у бескорисном телу, моје руке и ноге нису биле под мојом контролом, а мој глас је замро. Нисам могао да учиним ни знак ни звук како бих дао свима до знања да сам опет свестан. Био сам невидљив - дечак дух".
Мартинов опстанак је сведочанство како мало заправо знамо о људксом мозгу и добар је подсетник да треба да ценимо живот - чак и онда када од лекара чујемо ужасавајуће речи "ваше дете је у вегетативном стању".
Прочитајте и:
♦ ИСПОВЕСТ УЧЕНИЦЕ ИЗ ИНДИЈАНЕ: Професор ме је силовао 45 пута!
♦ СКАНДАЛ: Израелци избрисали Ангелу Меркел са фотографије у Паризу!
