PRODAVANJE UTICAJA ili kako je Hilari Klinton ''nadmudrila'' zakon

Sedam država je doniralo novac humanitarnoj fondaciji Hilari Klinton, od koje se svakog dana očekuje da objavi kandidaturu na predsedničkim izborima, u vreme dok je bila državna sekretarka.

Medijima kruže informacije da su strane vlade kupovale uticaj kod Klintonove šaljući novac njenoj dobrotvornoj organizaciji sa sedištem u Njujorku. Prema dogovoru predsednika Baraka Obame i njegove države sekretarke, fondacija je mogla da prima uplate od zemalja koje su je i dotad sponzorisale, ali ne i od onih koji su postale zainteresovane tek sa dolaskom Klintonove u Stejt department. Dolari su nesmetano stizali od vlada poznatih po „poštovanju” ljudskih prava ili komplikovanim odnosima sa SAD, poput Kuvajta, Katara i Omana. Ostale donacije su uplaćivale vlasti Australije, Norveške i Dominikanske Republike.

Uplate ili ljudska prava, pitanje je sad?

Saradnici Klintonove priznali su da su u jednom slučaju prekršili dogovor sa Obamom i primili uplatu od novog sponzora – Alžira. Ova zemlja je njujorškom fondu 2010. uplatila pola miliona dolara. Istovremeno je gotovo istu svotu potrošila na lobiste koji su ubeđivali Vašington da zažmuri na njeno kršenje ljudskih prava. Alžirski lobisti počeli su da pohode Stejt department, iako su zastupali državu koju je ministarstvo tretiralo kao korumpiranu zemlju sa netransparentnom vladom sklonom da guši slobodu okupljanja i udruživanja. Donacije su i Kataru olakšale put do sedišta američke moći, iako je blisko povezan sa palestinskom organizacijom Hamas koju SAD smatraju terorističkom.

Američkim političarima je zabranjeno da tokom izbora primaju novac od stranih vlada i državljana da ne bi potpali pod spoljni uticaj. Klintonova je „nadmudrila” zakon tako što je prihvatila dolare ne na konto izbornog štaba već na račun humanitarne organizacije koja je ujedno i propagandna mašinerija za promovisanje političkih ambicija nekadašnje „prve porodice”.

Fondacije, donacije, a šta je iza toga?

Organizacija se do izlaska Hilari Klinton iz Stejt departmenta zvala Fondacija „Vilijam Džej Klinton” da bi onda bila preimenovana u Fondaciju „Bil, Hilari i Čelsi Klinton”. Pomaže obolelima od side ili nastradalima od zemljotresa, poplava i drugih prirodnih katastrofa kao što se stara i o slici o sebi u javnosti najpoznatije političke dinastije u SAD.

Familija je blisko povezana sa krupnim biznisom i više je dokaza da je Klintonova koristila poziciju u diplomatiji da bi promovisala interese svojih darodavaca. „Volstrit džornal” piše da je čelnica Stejt departmenta vršila pritisak na strane vlade da potpišu ugovore sa onim američkim kompanijama koje su dale novac njenoj fondaciji. Među njima su: „Dženeral elektrik”, „Ekson mobil”, „Majkrosoft” i „Boing”.

Sve za kampanju

Članak koji se nastavio na ranije tvrdnje „Vikiliksa” i liberalnog sajta „Mader Džouns”, a koji je prenela ,,Politika”, podvlači da je državna sekretarka američkim naftnim i gasnim kompanijama, sponzorima njene i Obamine izborne kampanje, obezbeđivala koncesije za eksploataciju uljnih škriljaca širom sveta uprkos protivljenju lokalnog stanovništva.

I Ruse je 2010. godine ubedila da sklope posao sa američkim proizvođačem aviona. „Boing” je u Moskvi potpisao ugovor vredan 3,7 milijardi dolara da bi samo dva meseca nakon toga njujorškom fondu ispisao ček na 900.000 dolara.

Konačno, „Gardijan” je pre neki dan objavio da je fondacija primila 81 milion dolara od donatora sa računima u švajcarskom ogranku britanske banke HSBC koja je, kako se nedavno otkrilo, pomogla klijentima da utaje porez u vrednosti od 120 milijardi dolara. Nema dokaza da su baš ovi darodavci izbegli da plate porez, ali će njihove bliske veze sa američkom političkom dinastijom postati još kontroverznije ako Hilari Klinton postane prva američka predsednica.