Protesti u Hongkongu - "kišobranska revolucija"
HONGKONG - Hiljade prodemokratskih demonstranata u Hongkongu, nezadovoljnih načinom izbora gradskog čelnika, blokirali su ulice azijske finansijske prestonice i odbijaju da se raziđu, uprkos pretnjama vlasti suzavcem.
Rojters je ocenio da najnoviji događaji predstavljaju "najveći izazov Pekingu od gušenja demonstracija na Trgu Tjenanmen pre 25 godina", dok ih Agencija Frans pres (AFP) poredi s pokretom "Okupirajmo Vol strit" iz 2011. godine.
Pošto su demonstranti "naoružani" kišobranima, suncobranima, plastičnim kabanicama i maskama kako bi se zaštitili od suzavca, pokret je na društvenim mrežama nazvan "kišobranskom revolucijom".
Protesti su eskalirali tokom vikenda zbog prošlomesečne odluke Pekinga da odbaci otvoreno nominovanje kandidata za izbore za čelnika Hongkonga, prve u istoriji, koji treba da budu održani 2017. godine.
Kineske vlasti su 2008. godine najavile da će razmotriti mogućnost da do 2017. godine dozvole direktne izbore u Hongkongu, a 31. avgusta su saopštile da su direktni izbori odobreni, ali da će birači moći da glasaju za nekog od prethodno odobrenih kandidata s liste.
To znači da će kandidate birati odbor sačinjen uglavnom od propekinških tajkuna, što mnogi građani Hongkonga smatraju kršenjem obećanja o većoj demokratiji poluautonomne teritorije, naveo je Asošiejtid pres.
Studentske demonstacije
Demonstracije su pokrenuli studenti i demokratski aktivisti pokreta građanske neposlušnosti "Okupiraj centar s ljubavlju i miroljubivo", koji traže da političke reforme i demokratski izbori budu u skladu s međunarodnim standardima, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Studenti su 22. septembra počeli proteste bojkotujući nastavu, a pridružili su im se i učenici srednjih škola. Demonstranti su u petak zauzeli glavnu vladinu zgradu, što je izazvalo eskalaciju napetosti, a potom su im se priključili i aktivisti pokreta "Okupiraj centar", koji su prvobitno bili planirali da kasnije počnu svoju kampanju.
Ponekad ti protesti urode plodom, kao što je bio slučaj 2002. godine, kada su izbile demonstracije zbog kontroverznog predloga zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji je naknadno odbačen.
Jedna zemlja-dva sistema
Hongkong, nekada dom ribara i farmera, izrastao je u modernu poslovnu i trgovinsku metropolu u kojoj je izmešan uticaj Zapada i Kine.
Bivša kolonija, koju je Velika Britanija posle Prvog opijumskog rata bila iznajmila od Kine na 99 godina, postala je, po isteku tog roka pre 17 godina specijalni administrativni region Kine.
Sistem uprave temelji se na principu "jedna zemlja, dva sistema", po kojem je Peking da regionu visok stepen autonomije i dozvolio da do 2047. godine zadrži svoj ekonomski i socijalni sistem, a zadržao je kontrolu nad spoljnom i odbrambenom politikom. Teritorija ima sopstvenu valutu i carinu.
BBC navodi da kineska Komunistička partija nije naklonjena pokretima koji bi mogli biti shvaćeni kao izazov njenom autoritetu, kao i da ne želi da se prodemokratska kampanja raširi na druge delove zemlje.
Mada je vlada Hongkonga, posle upotrebe suzavca i pendreka nad demonstrantima, povukla interventne policijske snage s gradskih ulica uz ocenu da se protesti smiruju, britanska televizija smatra da kineski lideri još ne mogu mirno da spavaju. BBC navodi da su kineske vlasti preduzele mere za ograničenje širenja informacija putem medija i interneta o događajima u Hongkongu.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je danas "Okupiraj centar" ilegalnim pokretom, a državni mediji optužili su za "haos" u Hongkongu "radikalne opozicione snage".
