Протести у Хонгконгу - "кишобранска револуција"
ХОНГКОНГ - Хиљаде продемократских демонстраната у Хонгконгу, незадовољних начином избора градског челника, блокирали су улице азијске финансијске престонице и одбијају да се разиђу, упркос претњама власти сузавцем.
Ројтерс је оценио да најновији догађаји представљају "највећи изазов Пекингу од гушења демонстрација на Тргу Тјенанмен пре 25 година", док их Агенција Франс прес (АФП) пореди с покретом "Окупирајмо Вол стрит" из 2011. године.
Пошто су демонстранти "наоружани" кишобранима, сунцобранима, пластичним кабаницама и маскама како би се заштитили од сузавца, покрет је на друштвеним мрежама назван "кишобранском револуцијом".
Протести су ескалирали током викенда због прошломесечне одлуке Пекинга да одбаци отворено номиновање кандидата за изборе за челника Хонгконга, прве у историји, који треба да буду одржани 2017. године.
Кинеске власти су 2008. године најавиле да ће размотрити могућност да до 2017. године дозволе директне изборе у Хонгконгу, а 31. августа су саопштиле да су директни избори одобрени, али да ће бирачи моћи да гласају за неког од претходно одобрених кандидата с листе.
То значи да ће кандидате бирати одбор сачињен углавном од пропекиншких тајкуна, што многи грађани Хонгконга сматрају кршењем обећања о већој демократији полуаутономне територије, навео је Асошиејтид прес.
Студентске демонстације
Демонстрације су покренули студенти и демократски активисти покрета грађанске непослушности "Окупирај центар с љубављу и мирољубиво", који траже да политичке реформе и демократски избори буду у складу с међународним стандардима, пренео је Би-Би-Си (BBC).
Студенти су 22. септембра почели протесте бојкотујући наставу, а придружили су им се и ученици средњих школа. Демонстранти су у петак заузели главну владину зграду, што је изазвало ескалацију напетости, а потом су им се прикључили и активисти покрета "Окупирај центар", који су првобитно били планирали да касније почну своју кампању.
Понекад ти протести уроде плодом, као што је био случај 2002. године, када су избиле демонстрације због контроверзног предлога закона о националној безбедности, који је накнадно одбачен.
Једна земља-два система
Хонгконг, некада дом рибара и фармера, израстао је у модерну пословну и трговинску метрополу у којој је измешан утицај Запада и Кине.
Бивша колонија, коју је Велика Британија после Првог опијумског рата била изнајмила од Кине на 99 година, постала је, по истеку тог рока пре 17 година специјални административни регион Кине.
Систем управе темељи се на принципу "једна земља, два система", по којем је Пекинг да региону висок степен аутономије и дозволио да до 2047. године задржи свој економски и социјални систем, а задржао је контролу над спољном и одбрамбеном политиком. Територија има сопствену валуту и царину.
BBC наводи да кинеска Комунистичка партија није наклоњена покретима који би могли бити схваћени као изазов њеном ауторитету, као и да не жели да се продемократска кампања рашири на друге делове земље.
Мада је влада Хонгконга, после употребе сузавца и пендрека над демонстрантима, повукла интервентне полицијске снаге с градских улица уз оцену да се протести смирују, британска телевизија сматра да кинески лидери још не могу мирно да спавају. BBC наводи да су кинеске власти предузеле мере за ограничење ширења информација путем медија и интернета о догађајима у Хонгконгу.
Кинеско Министарство спољних послова назвало је данас "Окупирај центар" илегалним покретом, а државни медији оптужили су за "хаос" у Хонгконгу "радикалне опозиционе снаге".