PRVI PUT POSLE 12 GODINA: Nakon nokauta, nafta iznad 30 dolara

Analitičari ipak upozoravaju na opasnost od daljeg pritiska na cene te sirovine.

Američka "laka" nafta WTI za isporuku u februaru porasla je 38 centi, ili 1,25 odsto na 30,82 dolara za barel, dok je evropska referenca za ovu sirovinu, nafta tipa "brent" poskupela 26 centi, odnosno 0,84 procenta na 31,12 dolara, izveštava agencija Frans pres. 

Cena nafte WTI je juče pala u jednom trenutku na 29,93 dolara, na nivo koji je poslednji put zabeležen u decembru 2003. godine, mada se kasnije podigla posle izveštaja jedne privatne kompanije o padu zaliha. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je situacija sa cenama i dalje krhka. 

Investitori su sada usredsređeni na izveštaj o američkim komercijalnim zalihama nafte koji treba da bude objavljen kasnije danas, a od kog se očekuje da će pokazati novi rast zaliha, dodatno pogoršavajući situaciju sa prezasićenom globalnom ponudom "crnog zlata" zbog koje tržište trpi već 18 meseci. 

"Odnos ponude i tražnje za naftom i dalje je nepovoljan zbog čega cene i dalje popuštaju", navodi analitičar kompanije "Filip fjučers" iz Singapura, Danijel Ang, u tržišnom komentaru, i ocenjuje da će isporuke tog energenta iz SAD ostati velike. 

Istovremeno, tržišni strateg u singapurskoj firmi "IG markets", Bernard Ou, smatra da će cene nafte imati dugoročni trend pada, pošto prevelika ponuda na tržištu ne pokazuje bilo kakve znake slabljenja. 

Nigerija, članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), čija je privreda u velikoj meri ovisna o "crnom zlatu", založila se juče za hitnu sednicu te grupacije radi rešavanja problema kolapsa cena, koji je uzdrmao svetske berze i zadao težak udarac energetskim kompanijama. 

Nigerijski ministar za naftu, Emanuel Ibe Kaćikvu, izjavio je da očekuje vanredni sastanak "naftnog kartela" početkom marta, kako bi razgovarali o naftnoj krizi. 

"Mi smo rekli smo da ćemo, ukoliko nivo od 35 dolara (po barelu) bude ugrožen, tražiti...vanredni sastanak", rekao je Kaćikvu na energetskom forumu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. 

Siromašnije članice OPEK-a se sve glasnije zalažu za smanjenje visokih nivoa proizvodnje nafte, nastojeći da podupru rast cena. 

Međutim, uticajne članice OPEK-a, predvođene Saudijskom Arabijom, odbacuju tu mogućnost, opredeljujući se radije za borbu za tržišni udeo protiv rivalskih proizvodjača, posebno SAD-a. 

Nafta učestvuje sa 90 odsto u izvoznim prihodima Nigerije i sa 70 procenata u ukupnim prihodima vlade, navodi francuska agencija.