UKRAJINA UŽIVO 211. DAN - Moskva: Sporazum o pridruživanju Kijeva Evropskoj uniji treba pravno utvrditi
Rusija će Evropskoj uniji i Ukrajini poslati pismo u kome će ukazati na neophodnost da postignuti sporazumi u vezi sa evrointegracijom Kijeva, budu pravno utvrđeni. Ovo je izjavio Aleksej Uljukajev ministar za ekonomski razvoj RF.
20:18 - On je naglasio da Moskva formira grupu za praćenje zakonske procedure i postupaka Kijeva u pogledu integracije sa Evropskom unijom.
Ranije je predsednik Petar Porošeko dostavio Vrhovnoj radi na ratifikaciju zakon o evropskoj asocijaciji.
19:00 - Broj žrtava na istoku Ukrajine raste uprkos primirju
Gotovo 30 civila i vojnika je poginulo otkad je stupilo na snagu nesigurno primirje pre 11 dana, objavila je danas agencija AFP pozivajući se na zvanične podatke.
Petoro civila je izgubilo život u bombardovanju u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine u poslednja 24 časa, saopštili su lokalni zvaničnici.
Bar tri ukrajinska vojnika su takođe poginula u ponedeljak u novom napredovanju proruskih snaga ka Donjeckom aerodromu koji je poslednjih meseci jedno od glavnih žarišta borbi.
18:30 - Evropske i američke sankcije nisu presudne za "Gaspromnjeft"
Ruska kompanija "Gaspronjeft" ne očekuje obustavu svojih projekata zbog sankcija EU i SAD. Ona takođe računa da izmiri finansijke obaveze, saopštio je menadžment. Naglašeno je da sankcije nisu prouzrokovale kritičnu situaciju za Gaspromnjeft. One neće uticati na njegove planove u radu na nalazištu Prirazlomnaja u Pečorskom moru, i rad sa stranim podizvođačima na projektima eksploatacije nafte iz škriljaca.
Kompanija planira da 2015. godine na nalazištu Prirazlomnaja izvadi oko 300000 tona nafte, a do 2021. godine dostigne 5,5 miliona tona. Naredne godine planira da potrebe za finansiranjem pokriva iz akumuliranih izvora.
18:00 - OEBS traži osiguranje bezbednosti posmatrača u Ukrajini
Šef posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini Ertrugrul Apakan pozvao je sve strane u sukobu da osiguraju bezbedan rad posmatrača na istoku Ukrajine. Ovo je saopštila pres-služba organizacije.
Apakan je naglasio da su saradnici, koji rade u Donjekoj i Luganskoj oblasti uočili da se dogovoreni prekid vatre narušava i da je broj prekršaja povećan u poslednjih 48 sati. Kao što je poznato kraj automobila OEBS-ovih posmatrača u Donjecku eksplodiralo je 19 minobacačkih projektila.
17:30 - Narodne republike Donjecka i Luganska formiraju svoju vojsku
DONJECK - Samoproglašene Narodne republike Donjecka i Luganska odlučile su da formiraju zajedničku vojsku.
Zajedničke oružane snage ujediniće milicijske formacije tih republika i nova vojna struktura biće nazvana Ujedinjene Oružane snage Novorosije.
General pukovnik Ivan Korsun imenovan je za komandanta novoformiranih oružanih snaga Narodne republike Donjeck i Narodne republike Lugansk, dodaje ruska agencija.
17:00 - NATO: Potrebno se adaptirati na slabljenje partnerstva sa Rusijom
NATO je prinuđen da se adaptira na činjenicu da je deo mogućnosti za partnerstvo sa Rusijom izgubljen, izjavio je komandant Zajedničkih snaga NATO u Evropi Filip Bridlav na susretu Severoatlantskog Saveta.
"Ja ne mislim da će NATO ikada moći da se pojavi u Evropi u potpunosti, mirno i slobodno, a da nema Rusiju kao partnera. Mi smo 12 godina pokušavali da Rusiju napravimo partnerom“, izjavio je Bridlav.
16:30 - Van Rompej pozdravio ratifikaciju S S P
BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej pozdravio je danas ratifikaciju Sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine u Evropskom parlamentu i ukrajinskoj Verhovnoj Radi.
“Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju će utrti put transformaciji Ukrajine u prosperitetnu evropsku demokratiju”, napisao je van Rompej u saopštenju za medije.
EP i ukrajinska Rada (parlament) su danas simultano ratifikovali sporazum Ukrajine i EU, s tim što je u trilateralnim razgovorima sa Rusijom prethodno dogovoreno da se njegova primena odloži do sledeće godine.
Odbijanje bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da potpiše sporazum u februaru ove godine dovelo je do masovnih nemira i njegovog zbacivanja sa vlasti.
16:00 - Putin i Merkel o isporukama prirodnog gasa u EU
Predsednik Rusije Vladimir Putin i kancelar Nemačke Angela Merkel su razgovarali o situaciji povodom isporuka ruskog prirodnog gasa u Evropsku uniju i dogovorili se da nastave trilateralne konsultacije, saopštila je pres-služba Kremlja.
Pres-služba je saopštila da su lideri dali pozitivnu ocenu dogovorima o odlaganju implementacije sporazuma o pridruživanju Ukrajine EU do 01. janura 2016. godine, a koji su postignuti na ministarskom susretu Rusija-EU-Ukrajina u Briselu 12. septembra.
15:00 - Šojgu: Prioritet jačanje snaga u pravcu Krima
MOSKVA - Zaoštravanje situacije u Ukrajini i pojačano strano vojno prisustvo u blizini ruske granice, modifikovali su aktivnost komande Južnog vojnog okruga a jedan od prioriteta za komandu je postalo raspoređivanje "kompletne i samodovoljne vojne grupacije u krimskom pravcu", izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
"Umnogome to je povezano sa širenjem teritorije Okruga posle stupanja Krima u sastav Rusije. Pored toga, veoma se zaoštrila situacija u Ukrajini i povećano je strano vojno prisustvo u neposrednoj blizini naše granice. Takvo stanje stvari unelo je određene korekcije u svakodnevne aktivnosti komande Okruga", rekao je Šojgu.
Prema njegovim rečima, vojno-politička situacija u jugozapadnom strateškom pravcu od početka godine znatno se izmenila. Šojgu je rekao na sednici u Ministarstvu odbrane da će biti razmotreno kako se u Južnom vojnom okrugu sprovodi plan aktivnosti do 2020. godine, uz uzimanje u obzir onih koje se sprovode radi osiguranja bezbednosti Rusije na teritoriji Krimskog federalnog okruga.
Agencija Interfaks podseća da je u julu ove godine već bilo vesti o postepenom jačanju vojnog prisustva Rusije na Krimu, kada je planirano povećanje brojnosti obalskih i mornaričkih jedinica Crnomorske flote Rusije.
Krajem proleća izvedene su obimne vežbe Južnog i Zapadnog vojnog okruga, nedaleko od rusko-ukrajinske granica, kada je Šojgu njihovo održavanje direktno povezao sa krizom na istoku Ukrajine, podseća ta ruska agencija.
14:00 - Izrael odbio isporuke oružja Kijevu radi odnosa sa RF
Izrael je odbio ponudu za isporuku oružja Ukrajini, među kojima su i bespilotne letelice, zbog bojazni da bi to pokvarilo odnose sa Rusijom, prenosi France-Presse.
Agencija prenosi da su predstavnici kijevskih vlasti ranije posetili Izrael sa ciljem da nabave vojnu tehniku koju bi koristili protiv pripadnika snaga samoodbrane na jugoistoku Ukrajine. Nije saopšteno kada su održani pregovori niti kada je doneta odluka da se ne odbije ponuda ukrajinske strane.
13:00 - File: EU sarađuje s Rusijom uprkos krizi u Ukrajini
STRAZBUR - Evropska unija osuđuje Rusiju zbog vojnog uplitanja i narušavanja suvereniteta Ukrajine, ali s Rusijom sarađuje u rešavanju gorućih svetskih problema - borbe protiv islamskih terorista i sprečavanja Irana da proizvede nuklearno oružje.
To je danas u raspravi o saradnji EU-Ukrajina u Evropskom parlamentu u Strazburu izjavio evropski komesar za proširenje i istočno susedstvo Štefan File. On je rekao da EU sankcijama vrši pritisak na Rusiju da bi izdejstvovala političko, mirovno rešenje ukrajinske krize.
Objasnio je da su vlasti u Kijevu zatražile da se do kraja 2015. odloži primena njenog sporazuma sa EU o povezivanju i slobodnoj trgovini jer vlada u Kijevu želi da se temeljitije pripremi za primenu tog sporazuma.
File je napomenuo da je Rusija zapretila da će ukinuti sve trgovinske povlastice Ukrajini, ako taj sporazum odmah stupi na snagu. Izvori EU su rekli da je to odlaganje posledica veoma teškog ekonomskog stanja Ukrajine i da "deo sveobuhvatnog mirovnog procesa".
Evropski komesar File je naglasio da će se krajem ove godine održati donatorska konferencija za ekonomsko-finansijsku pomoć i obnovu Ukrajine. Ukazao je na to da će se uskoro s Kazahstanom, Belorusijom i Jermenijom razgovarati o jačanju trgovine, podvukavši da to i sprovođenje sporazuma s Ukrajinom znači da je moguće sprovesti zamisao o stvaranju slobodnog ekonomskog prostora do Lisabona do Vladivostoka.
13:49 - Parlamenti EU i Ukrajine ratifikovali sporazum
STRAZBUR, KIJEV - Evropski parlament je danas većinom glasova ratifikovao sporazum o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, dok su povezani video linkom u isto vreme i poslanici ukrajinskog parlamenta ratifikovali isti dokument.
"Ovo je istorijski trenutak", izjavio je predsednik evropskog parlamenta Martin Šulc poslanicima u Strazburu, preneo je AFP. Prema rečima Šulca, dva parlamenta sinhrono ratifikuju sporazum što je "san ljudi koji su se borili za demokratiju" u Ukrajini.
U Vrhovnoj radi Ukrajine predlog zakona o ratifikaciji sporazuma podržalo je 355 poslanika, preneo je Ukrinform, navodeći da će posle ratifikacije od 1. novembra ove godine početi privremena primena nekih odredbi iz političkih, institucionalnih i sektorskih delova sporazuma a da će u potpusnosti sporazum stupiti na snagu pošto ga ratifikuje svih 28 zemalja-članica EU. 127 je bilo protiv, dok je 35 bilo uzdržanih.
Orijentacioni rok realizacije Sporazuma o pridruživanju iznosi deset godina, navodi ukrajinska agencija. Sporazum na više od hiljadu stranica ima preambulu, sedam delova, 43 aneksa i tri protokola.
Potpisan je u dve faze - 21. marta politički deo i 27. juna ekonomski, a u skupštinsku proceduru u Ukrajini unet je pošto su u Briselu 12. septembra šef ruske diplomatije Pavel Klimkin, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht i ruski ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev dogovorili da odlože uvođenje sveobuhvatne zone slobodne trgovine do 1. januara 2016. godine predviđeno sporazumom.
Na taj način, od 1. novembra EU za ukrajinsku robu produžuje privilegovan i autonoman pristup na svoje tržište, ali do 31. decembra 2015. godine odlaže sporazum o formiranju zone slobodne trgovine, između ostalog, o bescarinskom uvozu evropske robe u Ukrajinu.
Predsednik Ukrjaine izjavio je da je to "prvi, važan korak" prema članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji.
DNR i LNR: Osnova za dalji dijalog, potrebna analiza
DONJECK/LUGANSK - Predstavnici samoproglašenih republika na istoku Ukrajine ocenili su danas da usvajanje zakona o specijalnom statusu za pojedine rejone Donjecke i Luganske oblasti u Vrhovnoj radi (skupštini Ukrajine), predstavlja dobru osnovu za budući dijalog i pozitivan razvoj mirovnog procesa iz Minska, ali da je potrebno analizirati njegove odredbe, prenele su ruske agencije.
"Analiziraćemo taj zakon. To je okvirni zakon. Trenutno polazimo od toga da nisu u planu nikakvi politički sporazumi sa Ukrajinom, međutim, pri analizi je moguće da ćemo uočiti neke tačke koje možemo da prihvatimo i koje će pomoći koegzistenciju s Ukrajinom. Na primer, na društvenom, kulturnom i ekonomskom planu", rekao je vicepremijer samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Andrej Purgin.
Premijer DNR Aleksandar Zaharčenko rekao je da će u Donjecku sačekati da zakon potpiše ukrajinski predsednik Petro Porošenko, da bude objavljen i stupi na snagu. "Zatim ćemo ga prevesti na ruski i dati ocenu", kazao je Zaharčenko.
Predsednik skupštine samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) Aleksej Karjakin rekao je da usvajanje zakona predstavlja pozitivan razvoj mirovnog procesa započetog u Minsku.
"Usvajanje zakona je korak u dobrom pravcu. To odgovara pozicijama iz Minska. Međutim, konkretnije govoriti još je rano", rekao je Karjakin, dodajući takođe da je potrebno zakon prevesti na ruski i analizirati ga.
"Naprimer, u zakonu postoji mogućnost formiranja nezavisne milicije, što je legitimizovati ustanak Donbasa na međunarodnom nivou i niko neće moći da naziva ustanike teroristima. To je pozitivno", rekao je Karjakin.
12:50 - Rada usvojila zakon o specijalnom statusu za Donbas
KIJEV - Poslanici Vrhovne rade (skupštine) Ukrajine usvojili su zakon o davanju specijalnog statusa rejonima u Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku zemlje koji je podneo ukrajinski predsednik Petro Porošenko, kao i zakon o amnestiji za događaje na istoku zemlje, javio je Ukrinform, prenoseći izjave poslanika na "tviteru".
Prema izjavi Andreja Ševčenka, za zakon o specijalnom statusu glasalo je 277 deputata a za zakon o amnestiji 287. Tu informaciju potvrdio je i Oleg Tjagnibok, navodi ukrajinska novinska agencija.
Prema zakonu o specijalnom statusu za Donjecki basen, predlaže se poseban sistem samouprave na tri godine, kao i održavanje lokalnih izbora u tim regionima 7. decembra ove godine.
Zakon o amnestiji sprečava gonjenje i kažnjavanje "učesnika događaja na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti".
Porošenko je juče rekao zakonom neće biti obuhvaćeni počinioci krivičnih dela iz krivičnog zakona, kao što je umišljajno ubistvo, terorizam, pokušaj ubistva državnog službenika, radnika policije i pravosuđa, silovanje, pljačka, iživljavanje nad poginulima, i čitav niz drugih tačaka koje treba da osiguraju celovitost Ukrajine, podseća Ukrinform.
12:40 - Mediji: Blokirana prodaja izraelskog oružja Ukrajini
TEL AVIV - Predložena prodaja izraelskog oružja Ukrajini, uključujući bespilotne letelice, blokirana je zbog straha da bi to razljutilo Rusiju, javio je Drugi kanal izraelske televizije. U TV izveštaju je navedeno da je ukrajinska delegacija posetila Izrael sa namerom da nabavi vojnu opremu, uključujući dronove da ih koristi protiv proruskih snaga.
Nije navedeno kada se to dogodilo, ni kada je doneta odluka da se ne udovolji zahtevu. Izraelsko Ministarstvo odbrane dalo je odobrenje za prodaju bespilotnih letelica, koje proizvodi kompanija Aeronautika Ukrajini, ali ju je Ministarstvo spoljnih poslova zabranilo. U sinoćnjem izveštaju televizije je takođe navedeno da bi prodaja mogla da izazove ljutnju u Rusiji i da podstakne Moskvu da prodaje više oružja Siriji i Iranu, glavnim neprijateljima jevrejske države.
Portparol Ministarstva odbrane odbio je da komentariše taj izveštaj.
12:36 - Ukoliko EU i Kijev budu kršili sporazum Rusija će štititi tržište
U slučaju da Kijev i Evropska unija budu kršili briselske sporazume, Ruska Federacija će uvesti zaštitne mere u vezi sa sporazumom o asocijaciji Kijeva sa EU. Ovo je izjavio ruski premijer Dmitrij Medvedev.
Prema njegovim rečima neophodno je voditi računa da ne dođe do „prikrivene implementacije“.
On je takođe izjavio da je RF spremna da se pridržava dogovora sa EU i Ukrajinom, ali je naglasio potrebu njihove pravne registracije.
U Briselu na ministarskom sastanku RF-EU-Ukrajina posvećenom sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU, postignut je dogovor da se privremeno odloži implementacija sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine do 31. decembra 2015. godine.
11:19 - Zakon o specijalnom statusu Donbasa u skupštini
KIJEV - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko uneo je u skupštinsku proceduru predlog zakona kojim se nudi specijalni status rejonima u Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku zemlje, javile su agencije.
Frans pres navodi da je taj predlog deo mirovnog plana potpisanog sa proruskim snagama 5. septembra, čiji je cilj okončanje petomesečnog krvavog konflikta. Agencije su javile da je Porošenko stigao na zasedanje Vrhovne rade (skupštinu) koja bi, kako je najavljeno, mogla da ratifikuje sporazum o pridruživanju Ukrajine i EU.
Ukrinform izveštava da poslanici nisu usvojili predlog da bude održana zatvorena sednica, zbog čega je proglašena pauza. UNN navodi i da je planirano da Rada na sednici razmotri situaciju u zoni "izvođenja antiterorističke operacije" u Donjeckom basenu i očekuje se izlaganje ministra odbrane Valerija Geleteja.
Porošenko je juče na sastanku sa šefovima poslaničkih grupa obrazložio da je ključna tačka njegovog mirovnog plana pitanje specijalnog statusa određenih rejona Donjecke i Luganske oblasti, koji ima jasno vremensko ograničenje na tri godine, "koji su faktički elementi decentralizacije uz puno i bezuslovno poštovanje suvereniteta, teritorijalne celovitosti i nezavisnosti" Ukrajine.
Za vreme tri godine specijalnog statusa, biće moguće "sprovesti u život pitanje duboke decentralizacije, koje takođe treba da bude predmet određenih izmena Ustava", rekao je ukrajinski predsednik.
RIA Novosti javila je iz Donjecka da vlasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) smatraju da Porošenkov predlog zakona za njih "nije aktuelan", a premijer samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) Genadij Cipkalov da je narod već napravio izbor - "odvojena LNR".
10:02 - U granatiranju regiona Donjecka poginule četiri osobe
DONJECK - Najamanje četiri osobe su poginule u današnjem granatiranju regiona Donjecka, na istoku Ukrajine, uprkos tome što je na snazi dogovor o poštovanju prekida vatre, saopštili su lokalni zvaničnici.
Oni su naveli da je u granatiranju povređeno još pet osoba, preneo je AFP.
Tri osobe su poginule, a pet je povređeno u granatiranju grada Donjecka, dok je jedna osoba izgubila život u susednom gradu Makijevki.
Izveštač francuske novinske agencije je javio da je područje oko aerodroma u Donjecku pod stalnom artiljerijskom paljbom, ali kako je ranije saopštila ukrjainska vojska, oni su uspeli da odbiju nekoliko napada proruskih aktivista na aerodrom.
U garnatiranju Donjecka u nedelju pogionulo je šest osoba, a 15 je povređeno, a dva puta je pod udar granata došao i posmatrački tim OEBS-a, saopštila je juče proruska gradska skupština.
To je bilo najveće kršenje sporazuma o prekidu vatre od postizanja dogovora 5. sepetembra.
06:23 - Putin i Barozo za odlaganje sprovođenja sporazuma sa EU
MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo razgovarali su o odlaganju sprovođenja Sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji (EU) do 1. januara 2016, javila je ruska agencija Itar Tass.
U telefonskom razgovoru Putina i Baroza posebna pažnja je posvećena praktičnoj primeni dogovora postignutog na trilateralnim konsultacija u Briselu 12. septembra saopštila je Preš služba ruskog predsednika.
Putin i Barozo su naglasili potrebu za strogim poštovanjem režima primirja na, oružanim sukobom, zahvaćenom istoku Ukrajine.
Oni su takođe istakli važnost daljeg dijaloga o neometanom snabdevanju ruskim gasom Evrope preko teritorije Ukrajine.
03:59 - Putin i Merkel: Pozitivno odlaganje sprovođenja sporazuma
MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel pozitivno su ocenili odlaganje sprovođenja Sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji (EU) do 2016. godine što je dogovoreno na nedavnom ministarskom sastanku Rusije, EU i Ukrajine u Briselu, saopšteno je iz Kremlja.
Dogovor o odlaganju Sporazuma donet je nedavno na ministarskom sastanku Rusije, Evropske unije i Ukrajine u Briselu. Tokom telefonskog razgovora, na zahtev Berlina, Putin i Merkelova naveli su da je potreban dalji zajednički rad da bi se odredili praktični detalji dogovora.
Putin i Merkelova takođe su razgovarali i o situaciji u Ukrajini i naglasili važnost bezuslovnog pridržavanja, strana u konfliktu, režim prestanka vatre i nadgledanja primirja od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Itar Tass podseća da je bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič suspendovao potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU u novembru 2013, što je bio potez koji je izazvao masovne nemire i doveo do državnog udara u februaru 2014.
Sporazum o pridruživanju sa EU konačno je, 27. juna ove godine, potpisao novi predsednik Ukrajine Petro Porošenko.
