Putin: Poseta Beogradu novi podsticaj prijateljskim rusko-srpskim odnosima
Ruski predsednik Vladimir Putin govorio je u intervjuu koji su preneli vodeći svetksi mediji o odnosu sa Srbijom, ekonomskoj i kulturnoj povezanosti, projektu ''Južni tok'', situaciji u Ukrajini, kao i o odnosu sa SAD.
''Srbija je uvek bila i ostaje jedan od ključnih partera Rusije na jugoistoku Evrope. Naše zemlje i narode ujedinjuje vekovna tradicija prijateljstva i plodne saradnje. Razvoju takvih odnosa doprinose zajednički interesi u politici, privredi, kulturi, kao i u drugim sferama. Danas su rusko-srpski odnosi u usponu. Naše države tesno sarađuju u UN, OEBS-u, Savetu Evrope i u više drugih organizacija'', rekao je Putin u intervjuu za ''Politiku'', izrazišvi zadovoljstvo povodom razvoja ekonomskih veza, čemu, kako kaže, doprinosi i postojeći režim slobodne trgovine između naše dve zemlje.
''U 2013. godini uzajamna robna razmena se povećala za 15 odsto i iznosila je 1,97 milijardi dolara, a samo posle prve polovine 2014. godine robna razmena je povećana za još 16,5 odsto, to jest samo za taj period ona već iznosi 1,2 milijarde dolara'', kaže predsednik Rusije.
Putin je naglasio da Rusija potpuno ispunjava sve obaveze u vezi sa isporukom gasa evropskim potrošačima.
''Usmereni smo prema daljem produbljivanju saradnje sa EU u sferi energetike gde smo i prirodni partneri na transparentnoj i predvidljivoj osnovi'', kaže Putin i dodaje da se nesumnjivo uzima u obzir i rizik koji je u vezi sa kriznim pojavama u Ukrajini, ali ističe da je Rusija spremna za nastavak konstruktivnih pregovora.
''No, ako govorimo o daljim perspektivama izvoza gasa iz Rusije za Evorpu onda je očigledno da problem tranzita preko ukrajinske teritorije još uvek postoji'', kaže Putin.
Na pitanje kakva je budućnost projekta ''Južni tok'', Putin je odgovorio da je neophodno deblokiranje situacije izrazivši ubeđenost da će ovaj projekat dati bitan doprinos sveobuhvatnoj energetskoj bezbednosti Evrope.
Upitan šta je krajnji cilj sankcija SAD, Putin je rekao da na to treba da odogovore EU i SAD.
''Za bilo kog čoveka koji nema predubeđenja jasno je da nije Rusija potpomagala državni udar u Ukrajini, državni udar koji je doveo do trenutne i ozbiljne unutrašnjopolitičke krize i do civilnog raskola. Upravo antiustavno preuzimanje vlasti na juriš postalo je polazna tačka za naredne događaje, uključujući i događaje na Krimu. Razumevši komplikovan i nepredvidljiv razvoj situacije stanovnici Krima, braneći svoje pravo na maternji jezik, kulturu i istoriku, odlučili su, u punom skladu sa Poveljom UN, da održe referendum, a prema rezultatima tog referenduma poluostrvo Krim se ujedinilo sa Rusijom. Zato naši partneri moraju precizno da razumeju da svi pokušaju pritiska na Rusiju, preko jednostranih nelegitimnih i restriktivnih koraka, ne približavaju uređenje naših odnosa već samo otežavaju dijalog. O kakvoj težnji prema deeskalaciji sukoba u Ukrajini može da se govori, ako se odluke o novim paketima sankcija donose i sankcije uvode skoro istovremeno sa postizanjem dogovora o pokretanju mirovnog procesa? Ako je glavni cilj izolovanje naše zemlje, onda je to sasvim apsurdan i iluzoran cilj''.
Putin dodaje da je očigledno da sniženje uzajamnog poverenja utiče na međunarodnu poslovnu klimu i delatnost evropskih i američkih kompanija u Rusiji. On ističe da će se i druge zemlje zamisliti o tome koliko je pametno poveravati sredstva američkom bankarskom sistemu i jačati zavisnost kooperacije sa SAD.
Budućnost rusko-ukrajinskih odnosa, budućnost odnosa Rusije i SAD
Ruski predsednik ističe da su odnosi sa Ukrajinom oduvek i i dalje su od velikog značaja. On naglašava da i pored toga što je nastala komplikovana etapa u odnosima, Rusija ostaje zainteresovana za progresivnu, ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju s ukrajinskim partnerima, a da će u praksi to biti moguće nakon postizanja stabilnog mira i stabilizacije situacije u Ukrajine.
Što se tiče odnosa sa SAD, Putin kaže da je Rusija uvek težila partnerskim odnosima, ali da je zauzvrat od SAD dobila različite primedbe i i mešanje u unutrašnje poslove.
''Vašington je aktivno podržao ''Majdan'' u Kijevu, pa je nakon što su štićenici SAD u Kijevu svojim nacionalizmom izazvali neraspoloženje značajnog dela Ukrajine i bacali zemlju u građanski rat, počeo da krivi Rusiju da je ona isprovocirala krizu. Zatim je i predsednik Barak Obama uključio ''rusku agresiju u Evropi'' u spisak tri glavne pretnje za čovečanstvo danas, zajedno sa Islamskom državom i ebolom''.
Međutim, Putin podvlači da zahlađenje odnosa između SAD i Rusije nije prvo u istoriji, izrazivši nadu da će SAD shvatiti da su pokušaji da ucene Rusiju nerazumni i da će se setiti ''čime je bremenita nesloga između dve velike nuklearne države kad je strateška stabilnost sveta u pitanju''.
Ruski predsednik je istakao i značaj rusko-srpskog centra u Nišu , kao i povezanost kultura Srbije i Rusije.
''Siguran sam da će poseta Beogradu dati novi ozbiljan podsticaj tradicionalno prijateljskim rusko-srpskim odnosima koji će iz godine u godinu jačati'', kaže Putin.
Pogledajte i:
