Путин: Посета Београду нови подстицај пријатељским руско-српским односима
Руски председник Владимир Путин говорио је у интервјуу који су пренели водећи светкси медији о односу са Србијом, економској и културној повезаности, пројекту ''Јужни ток'', ситуацији у Украјини, као и о односу са САД.
''Srbija је увек била и остаје један од кључних партера Русије на југоистоку Европе. Наше земље и народе уједињује вековна традиција пријатељства и плодне сарадње. Развоју таквих односа доприносе заједнички интереси у политици, привреди, култури, као и у другим сферама. Данас су руско-српски односи у успону. Наше државе тесно сарађују у УН, ОЕБС-у, Савету Европе и у више других организација'', рекао је Путин у интервјуу за ''Политику'', изразишви задовољство поводом развоја економских веза, чему, како каже, доприноси и постојећи режим слободне трговине између наше две земље.
''У 2013. години узајамна робна размена се повећала за 15 одсто и износила је 1,97 милијарди долара, а само после прве половине 2014. године робна размена је повећана за још 16,5 одсто, то јест само за тај период она већ износи 1,2 милијарде долара'', каже председник Русије.
Путин је нагласио да Русија потпуно испуњава све обавезе у вези са испоруком гаса европским потрошачима.
''Усмерени смо према даљем продубљивању сарадње са ЕУ у сфери енергетике где смо и природни партнери на транспарентној и предвидљивој основи'', каже Путин и додаје да се несумњиво узима у обзир и ризик који је у вези са кризним појавама у Украјини, али истиче да је Русија спремна за наставак конструктивних преговора.
''Но, ако говоримо о даљим перспективама извоза гаса из Русије за Еворпу онда је очигледно да проблем транзита преко украјинске територије још увек постоји'', каже Путин.
На питање каква је будућност пројекта ''Јужни ток'', Путин је одговорио да је неопходно деблокирање ситуације изразивши убеђеност да ће овај пројекат дати битан допринос свеобухватној енергетској безбедности Европе.
Упитан шта је крајњи циљ санкција САД, Путин је рекао да на то треба да одоговоре ЕУ и САД.
''За било ког човека који нема предубеђења јасно је да није Русија потпомагала државни удар у Украјини, државни удар који је довео до тренутне и озбиљне унутрашњополитичке кризе и до цивилног раскола. Управо антиуставно преузимање власти на јуриш постало је полазна тачка за наредне догађаје, укључујући и догађаје на Криму. Разумевши компликован и непредвидљив развој ситуације становници Крима, бранећи своје право на матерњи језик, културу и историку, одлучили су, у пуном складу са Повељом УН, да одрже референдум, а према резултатима тог референдума полуострво Крим се ујединило са Русијом. Зато наши партнери морају прецизно да разумеју да сви покушају притиска на Русију, преко једностраних нелегитимних и рестриктивних корака, не приближавају уређење наших односа већ само отежавају дијалог. О каквој тежњи према деескалацији сукоба у Украјини може да се говори, ако се одлуке о новим пакетима санкција доносе и санкције уводе скоро истовремено са постизањем договора о покретању мировног процеса? Ако је главни циљ изоловање наше земље, онда је то сасвим апсурдан и илузоран циљ''.
Путин додаје да је очигледно да снижење узајамног поверења утиче на међународну пословну климу и делатност европских и америчких компанија у Русији. Он истиче да ће се и друге земље замислити о томе колико је паметно поверавати средства америчком банкарском систему и јачати зависност кооперације са САД.
Будућност руско-украјинских односа, будућност односа Русије и САД
Руски председник истиче да су односи са Украјином одувек и и даље су од великог значаја. Он наглашава да и поред тога што је настала компликована етапа у односима, Русија остаје заинтересована за прогресивну, равноправну и узајамно корисну сарадњу с украјинским партнерима, а да ће у пракси то бити могуће након постизања стабилног мира и стабилизације ситуације у Украјине.
Што се тиче односа са САД, Путин каже да је Русија увек тежила партнерским односима, али да је заузврат од САД добила различите примедбе и и мешање у унутрашње послове.
''Вашингтон је активно подржао ''Мајдан'' у Кијеву, па је након што су штићеници САД у Кијеву својим национализмом изазвали нерасположење значајног дела Украјине и бацали земљу у грађански рат, почео да криви Русију да је она испровоцирала кризу. Затим је и председник Барак Обама укључио ''руску агресију у Европи'' у списак три главне претње за човечанство данас, заједно са Исламском државом и еболом''.
Међутим, Путин подвлачи да захлађење односа између САД и Русије није прво у историји, изразивши наду да ће САД схватити да су покушаји да уцене Русију неразумни и да ће се сетити ''чиме је бременита неслога између две велике нуклеарне државе кад је стратешка стабилност света у питању''.
Руски председник је истакао и значај руско-српског центра у Нишу , као и повезаност култура Србије и Русије.
''Siguran сам да ће посета Београду дати нови озбиљан подстицај традиционално пријатељским руско-српским односима који ће из године у годину јачати'', каже Путин.
Погледајте и:
