Kakva sudbina posle Škotske očekuje Kataloniju?
MADRID - Predsednik španskog regiona Katalonija Artur Mas potpisao je dekret o raspisivanju referenduma o nezavisnosti za 9. novembar, što je vlada u Madridu ocenila kao kršenje Ustava i obećala da će to blokirati.
Dugogodišnji pokret za nezavisnost ovog severoistočnog regiona dobio je zamah tokom poslednjih godina ekonomske krize, ocenjuju agencije.
Španski premijer Marijano Rahoj sazvao je specijalnu sednicu vlade o tom pitanju za ponedeljak. Vlada planira da ospori nedavno usvojeni katalonski zakon koji omogućava održavanje referenduma o nezavisnosti pred Ustavnim sudom.
Katalonski dekret je usledio samo nedelju dana pošto su stanovnici Škotske na referendumu odbacili odvajanje od Velike Britanije.
Dogovor o raspisivanju referenduma o suverenosti postigle su 12. decembra 2013. separatistički nastrojene političke partije u Kataloniji i tada je dogovoreno da se glasanje održi 9. novembra ove godine, a predsednik regionalne vlade Katalonije Artur Mas tada je naglasio da će referendum biti održan. Ustavni sud Španije doneo je odluku 25. marta 2014. da je najavljeno održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije neustavno jer regija "ne može jednostrano da raspiše referendum na kojem će samostalno odlučiti o svojoj integrisanosti u Španiji".
Premijer Rahoj nedvosmisleno je tada naglasio: "Samo čitav španski narod ima pravo da odluči šta je Španija. Niko ne može jednostrano da liši čitav španski narod prava da odlučuju o svojoj sudbini".
U međuvremenu, ankete pokazuju da je približno polovina stanovnika Katalonije opredeljena za izdvajanje iz Španije. U Španiji, prema važećem Ustavu donetom 1978, postoji 17 autonomnih provincija, odnosno regija, a sve one imaju autonoman status s čitavim nizom posebnih prava. Jaka separatistička orijentacija tradicionalno postoji u Baskiji i Kataloniji.
U Španiji, u kojoj živi 47,2 miliona stanovnika, ovaj problem je dodatno upadljiv zbog činjenice da su Baskija sa 2,9 miliona stanovnika, Navara sa 650.000 i Katalonija sa 7,5 miliona stanovnika, osim Madrida, privredno najprospritetnije regije zemlje.
Smatra se da katalonska privreda čini približno petinu privrednog potencijala Španije, što bitno prevazilazi procentualni udeo stanovništa, od 15,8 odsto u odnosu na ukupno stanovništvo Španije.
Istorijski, Katalonija je sastavni deo Španije od 15. veka, kada se godine 1479. aragonski kralj Ferdinand venčao sa Izabelom od Kastilje. Bio je to početak formiranja Španije u okvirima kakvi su nam danas poznati. Konačni oblik je dobila 1492. kada je pripojena Granada, gde su do tada vladali Mavari.
Vekovima je Aragon imao čitav niz posebnosti pod španskom krunom, i poseban identitet Katalonije negovan je sve do Rata za špansko nasleđe (1701-1714.) kada je situacija potpuno promenjena. Nova vladajuća dinastija Burbona nije više tolerisala separatni status Katalonije, niti uopšte bivših zemalja Aragona.
Počev od 1716. ukinute su posebne lokalne institucije Katalonije i započelo je potiskivanje katalonskog jezika iz javne upotrebe, u korist kastiljanskog, odnosno španskog, a ovakvo stanje zadržalo se do 20. veka. Danas, osim u Kataloniji, katalonski se govori, većinski, i u pokrajini Valensija, kao i na Balearskim ostrvima.
Pošto je aprila 1931. Španija postala republika, Katalonija je 1932. dobila svedenu autonomiju, koja je 1936. prerasla u samoupravu. Tokom Građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939, Katalonija je bila uporište protivnika monarhije, te je nakon pobede Franciska Franka svaka autonomija Katalonije ukinuta. Pošto je dolaskom na vlast Huana Karlosa u Španiji odbačeno nasleđe frankizma, Katalonija je 1977. dobila privremeni autonomni status, a 1979. punu autonomiju, u skladu sa Ustavom iz 1978. godine.
Pogledajte i: ŠPANIJA SE CEPA: Katalonija pokreće referendum!
