Каква судбина после Шкотске очекује Каталонију?
МАДРИД - Председник шпанског региона Каталонија Артур Мас потписао је декрет о расписивању референдума о независности за 9. новембар, што је влада у Мадриду оценила као кршење Устава и обећала да ће то блокирати.
Дугогодишњи покрет за независност овог североисточног региона добио је замах током последњих година економске кризе, оцењују агенције.
Шпански премијер Маријано Рахој сазвао је специјалну седницу владе о том питању за понедељак. Влада планира да оспори недавно усвојени каталонски закон који омогућава одржавање референдума о независности пред Уставним судом.
Каталонски декрет је уследио само недељу дана пошто су становници Шкотске на референдуму одбацили одвајање од Велике Британије.
Договор о расписивању референдума о суверености постигле су 12. децембра 2013. сепаратистички настројене политичке партије у Каталонији и тада је договорено да се гласање одржи 9. новембра ове године, а председник регионалне владе Каталоније Артур Мас тада је нагласио да ће референдум бити одржан. Уставни суд Шпаније донео је одлуку 25. марта 2014. да је најављено одржавање референдума о независности Каталоније неуставно јер регија "не може једнострано да распише референдум на којем ће самостално одлучити о својој интегрисаности у Шпанији".
Премијер Рахој недвосмислено је тада нагласио: "Само читав шпански народ има право да одлучи шта је Шпанија. Нико не може једнострано да лиши читав шпански народ права да одлучују о својој судбини".
У међувремену, анкете показују да је приближно половина становника Каталоније опредељена за издвајање из Шпаније. У Шпанији, према важећем Уставу донетом 1978, постоји 17 аутономних провинција, односно регија, а све оне имају аутономан статус с читавим низом посебних права. Јака сепаратистичка оријентација традиционално постоји у Баскији и Каталонији.
У Шпанији, у којој живи 47,2 милиона становника, овај проблем је додатно упадљив због чињенице да су Баскија са 2,9 милиона становника, Навара са 650.000 и Каталонија са 7,5 милиона становника, осим Мадрида, привредно најпроспритетније регије земље.
Сматра се да каталонска привреда чини приближно петину привредног потенцијала Шпаније, што битно превазилази процентуални удео становништа, од 15,8 одсто у односу на укупно становништво Шпаније.
Историјски, Каталонија је саставни део Шпаније од 15. века, када се године 1479. арагонски краљ Фердинанд венчао са Изабелом од Кастиље. Био је то почетак формирања Шпаније у оквирима какви су нам данас познати. Коначни облик је добила 1492. када је припојена Гранада, где су до тада владали Мавари.
Вековима је Арагон имао читав низ посебности под шпанском круном, и посебан идентитет Каталоније негован је све до Рата за шпанско наслеђе (1701-1714.) када је ситуација потпуно промењена. Нова владајућа династија Бурбона није више толерисала сепаратни статус Каталоније, нити уопште бивших земаља Арагона.
Почев од 1716. укинуте су посебне локалне институције Каталоније и започело је потискивање каталонског језика из јавне употребе, у корист кастиљанског, односно шпанског, а овакво стање задржало се до 20. века. Данас, осим у Каталонији, каталонски се говори, већински, и у покрајини Валенсија, као и на Балеарским острвима.
Пошто је априла 1931. Шпанија постала република, Каталонија је 1932. добила сведену аутономију, која је 1936. прерасла у самоуправу. Током Грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939, Каталонија је била упориште противника монархије, те је након победе Франциска Франка свака аутономија Каталоније укинута. Пошто је доласком на власт Хуана Карлоса у Шпанији одбачено наслеђе франкизма, Каталонија је 1977. добила привремени аутономни статус, а 1979. пуну аутономију, у складу са Уставом из 1978. године.
Погледајте и: ШПАНИЈА СЕ ЦЕПА: Каталонија покреће референдум!
