Realistički citati velikog akademika: Ovako je govorio STEVAN SREMAC!

Stevan Sremac - Akademik i jedan od najznačajnijih i najčitanijih srpskih realističkih pisaca. Rođen je u Senti, a usavršavao se na Beogradskom univerzitetu. Njegova najistaknutija dela su "Ivkova slava", "Pop Ćira i pop Spira" i "Zona Zamfirova".

Obdaren sposobnostima posmatranja i zapažanja, pronicanja u suštinu pojava i događanja, Sremac je uvek polazio od stvarnih činjenica i podataka, od onoga što je video, proverio i zabeležio.

Ovo su mudre misli o životu, koje je izrekao ovaj čuveni pisac:

• Blago onom ko ume ćutati - Reklo je pseto kad je dobilo batine.
• Teško svome bez svoga.
• Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago.
• Ne mrzim čoveka koji zlo kaže, nego čoveka koji zlo misli.
• Kad pas kobasicu jede, sigurno je ukrao.
• Dok magarca imaš onda ga i jaši.
• Riba i gost treći dan smrde.
• Što da izmišljam teme kada ih sam život u izobilju nudi i ljude kad ih posve dnevno promatram po ulicama i kavanama.
• Više žena iz kuće u kecelji iznese, neg što muž na rastočena kola uveze.
• Gde nije koškanja nije ni milovanja.
• Ženidba, to je prosto jedna sreća. Imaš, kažu, punu vreću zmija i među njima jedna jegulja; turiš ruku u vreću pa biraš! E, pa hajde ti sad potrefi baš onu jednu, jedinu jegulju.
• Prva ljubav i majska kiša plahe su, ali očas prođu.