REALNOST U SRBIJI: Vaše pravo da emigrirate jer ste pametni
Novi primer koji pokazuje koliko je teško biti kvalitetan um u našoj zemlji. Ustavno pravo na ličnu inicijativu u epizodi: "Neće moći ove noći".
Pančevački inženjer i Nebojša Matović koji je svoj Peugeot 205 pretvorio u električno vozilo konačno je odustao od borbe sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, saznaju kolege sa Monda. Momak koji je izum kreirao za diplomski rad izgubio je strpljenje posle dve godine preganjanja sa srpskom birokratijom.
Matović je automobil kupio za 1.000 evra, u njega je uložio još 3.000 i stvorio je vozilo koje traći 14 dinara za prelazak od 100 kilometara. Međutim, neumorne birokrate kakve krase skoro sve zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, nikada dovoljno razumljive za kreativan duh, uspele su da posle tušte i tme prepreka nagnaju Pančevca da batali dvogodišnje pregalaštvo.
Još vesti: MILINA: Šest superautomobila na jednom mestu (VIDEO)
Između ostalog, tražili su mu dozvolu proizvođača da prepravi njihov automobil, što je Matović i pribavio.
- Sada mi traže da im je još jednom pošaljem jer su je verovatno izgubili. Poslao sam im zahtev za ispitivanje tri puta, nisu mi se javljali. Politika Agencije je da ne prima stranke pa sam morao preko telefona, mejla i pisama da ih kontaktiram. Kada sam im poslao zahtev četvrti put odgovorili su mi i zahtevaju brdo neispunjivih uslova - rekao je izumitelj.
U utorak je dobio odgovor posle dve godine posle kojeg je odlučio da odustane od projekta.
- U tom odgovoru mi zahtevaju da ispunim uslove koje ni najmodernija fabrika automobila u svetu ne može da ispuni, traže mi da ponovo uradim ispitivanje automobila iako sam sva ispitivanja obavio u zvaničnoj laboratoriji AMSS. AMSS je takođe napravio električni automobil, oni kažu prvi u Srbiji samo ne znam na osnovu čega su prvi, nisu čak ni drugi, možda su dvadeseti, i zanima me kako će ih oni ispuniti kada je to na žalost nemoguća misija samo u našoj državi - izjaivo je Matović.
Još vesti: Bivši Stig protiv autonomnih vozila
Dolazimo do najvažnijeg dela - zašto je sve u Srbiji sporo? Zašto za svaku dozvolu treba sijaset papira, zašto se čeka mesecima za bilo koji atest, zašto je javnih službenika kao pleve i zašto je njihova ekspeditivnost ravna brzinskim odlikama rasta stalktita i stalagmita?
Zašto je razumevanje za stvaraoce kod nas tako nisko? Jesmo li toliko sujetni da podmećemo klipove bilo kome ko iole odskače inteligencijom, ličnom inicijativom i upornošću u nečem dobrom?
Zapitajte se, dragi naši čitaoci, zašto su naši najveći umovi, kojima se toliko ponosimo i koje drugima nekada na nas nabijamo u samohvalisanju, obrazovanje i uspeh stekli izvan naših granica? Tesla se školovao u Austro-Ugarskoj, a uspeo u Americi. Milutin Milanković se školovao i dokazao u Austro-Ugraskoj. Mihajlo Pupin se školovao takođe u Austro-Ugarskoj, a uspeo u Americi. Jovan Cvijić je studirao u Beču, Josif Pančić u Budimpešti, Vuk Karadžić je u Beču i u Nemačkoj uspeo da izraste u velikana koji je naše pismo učinio najsavršenijim na svetu, tamo je nalazio podršku za sakupljanje narodnih umotvorina i stvaralaštva. Ovde su ga smatrali čudnim ćopavcem koji mnogo pita. Kao što su se Tesli smejali kad je hteo da osvetli Jugoslaviju.
U jednoj Nemačkoj, koju ne "mirišemo" previše kao narod, ali čijoj se tehnici divimo, čije automobile najviše vrednujemo, jedan radnik u javnoj administraciji dolazi na 10.000 stanovnika? Kod nas? Kod nas ih ima više nego u vreme SFRJ koja je bila četiri puta veća. Mere Vlade u kojima će biti i odluka o smanjenju plata u javnom sektoru radi redukcije budžetskog manjka po meni nisu poštene. Nisu poštene prema onim poslenicima koji časno i ispravno rade svoj posao. Nije li bolje otpustiti neradnike i viškove, a ostaviti onoliko ljudi koliko treba i ostaviti im platu koju imaju?
Sistem državnih ustanova i agencija pretvorio se u parazita, u pantljičaru koja uništava telo domaćina. A, taj domaćin smo svi mi koji plaćamo porez, bilo na imovinu, na kupovinu, na zarade, na naftu, pića...
Konačno, koga stimuliše ovakav potez Agencije za bezbednost saobraćaja? Pametnog i vrednog sigurno ne. Sramna odluka prija samo učmalim dušama, lenjim da mrdnu i rade, jedino ornim za beskrajne, isprazne razgovore i kukanje na zlu sudbu. Odakle nam onda pravo da se čudimo kad nam inteligencija odlazi u Ameriku, Kanadu, Australiju, Zapadnu Evropu...? Zar nemaju ljudi pravo da neko poštuje njihovo umeće stvaranja i njihov rad?
Odgovore dajte sami. Svako iole uman, ko ima i malo integriteta i samopoštovanja iz revolta bi rekao iste one reči koje stoje u naslovu ovog članka.
