РЕАЛНОСТ У СРБИЈИ: Ваше право да емигрирате јер сте паметни

Панчевачки инжењер и Небојша Матовић који је свој Peugeot 205 претворио у електрично возило коначно је одустао од борбе са Агенцијом за безбедност саобраћаја, сазнају колеге са Монда. Момак који је изум креирао за дипломски рад изгубио је стрпљење после две године прегањања са српском бирократијом.

Матовић је аутомобил купио за 1.000 евра, у њега је уложио још 3.000 и створио је возило које траћи 14 динара за прелазак од 100 километара. Међутим, неуморне бирократе какве красе скоро све земље некадашњег Источног блока, никада довољно разумљиве за креативан дух, успеле су да после туште и тме препрека нагнају Панчевца да батали двогодишње прегалаштво. 

Између осталог, тражили су му дозволу произвођача да преправи њихов аутомобил, што је Матовић и прибавио.

- Сада ми траже да им је још једном пошаљем јер су је вероватно изгубили. Послао сам им захтев за испитивање три пута, нису ми се јављали. Политика Агенције је да не прима странке па сам морао преко телефона, мејла и писама да их контактирам. Када сам им послао захтев четврти пут одговорили су ми и захтевају брдо неиспуњивих услова - рекао је изумитељ.

У уторак је добио одговор после две године после којег је одлучио да одустане од пројекта.

- У том одговору ми захтевају да испуним услове које ни најмодернија фабрика аутомобила у свету не може да испуни, траже ми да поново урадим испитивање аутомобила иако сам сва испитивања обавио у званичној лабораторији AMSS. AMSS је такође направио електрични аутомобил, они кажу први у Србији само не знам на основу чега су први, нису чак ни други, можда су двадесети, и занима ме како ће их они испунити када је то на жалост немогућа мисија само у нашој држави - изјаиво је Матовић.

Долазимо до најважнијег дела - зашто је све у Србији споро? Зашто за сваку дозволу треба сијасет папира, зашто се чека месецима за било који атест, зашто је јавних службеника као плеве и зашто је њихова експедитивност равна брзинским одликама раста сталктита и сталагмита?

Зашто је разумевање за ствараоце код нас тако ниско? Јесмо ли толико сујетни да подмећемо клипове било коме ко иоле одскаче интелигенцијом, личном иницијативом и упорношћу у нечем добром? 

Запитајте се, драги наши читаоци, зашто су наши највећи умови, којима се толико поносимо и које другима некада на нас набијамо у самохвалисању, образовање и успех стекли изван наших граница? Тесла се школовао у Аустро-Угарској, а успео у Америци. Милутин Миланковић се школовао и доказао у Аустро-Уграској. Михајло Пупин се школовао такође у Аустро-Угарској, а успео у Америци. Јован Цвијић је студирао у Бечу, Јосиф Панчић у Будимпешти, Вук Караџић је у Бечу и у Немачкој успео да израсте у великана који је наше писмо учинио најсавршенијим на свету, тамо је налазио подршку за сакупљање народних умотворина и стваралаштва. Овде су га сматрали чудним ћопавцем који много пита. Као што су се Тесли смејали кад је хтео да осветли Југославију.

У једној Немачкој, коју не "миришемо" превише као народ, али чијој се техници дивимо, чије аутомобиле највише вреднујемо, један радник у јавној администрацији долази на 10.000 становника? Код нас? Код нас их има више него у време СФРЈ која је била четири пута већа. Мере Владе у којима ће бити и одлука о смањењу плата у јавном сектору ради редукције буџетског мањка по мени нису поштене. Нису поштене према оним посленицима који часно и исправно раде свој посао. Није ли боље отпустити нераднике и вишкове, а оставити онолико људи колико треба и оставити им плату коју имају?

Коначно, кога стимулише овакав потез Агенције за безбедност саобраћаја? Паметног и вредног сигурно не. Срамна одлука прија само учмалим душама, лењим да мрдну и раде, једино орним за бескрајне, испразне разговоре и кукање на злу судбу. Одакле нам онда право да се чудимо кад нам интелигенција одлази у Америку, Канаду, Аустралију, Западну Европу...? Зар немају људи право да неко поштује њихово умеће стварања и њихов рад?

Одговоре дајте сами. Свако иоле уман, ко има и мало интегритета и самопоштовања из револта би рекао исте оне речи које стоје у наслову овог чланка.