Referendum bez kraja
Kvebek je dva puta glasao protiv nezavisnosti, ali to pitanje nikada nije rešeno ili nestalo. Nedavno su ulicama prošetali demonstranti mašući plavim i belim zastavama pre nego kanadskim, a parada je izvedena u Kvebeku ponavljajući priču o Novoj Francuskoj.
Prolazak ispod zidina starog grada nalaze se makete brodova koji su ovamo došli početkom 17. veka da uspostave francusku kolonijalnu stanicu. Noseći muskete i mačeve, muškarci su marširali obučeni kao borci iz Sedmogodišnjeg rata između Francuske i Britanije, podsećajući na ovaj osvajački rat.
Žene su takođe nosile kostime iz tog perioda, nalik onima iz “Jadnika”, pevajući “Brat Žak” i druge francuske pesme. Festival je slavio kvebeško jedinstveno nasleđe - ali bez sumnje mnogi stanovnici Kvebeka su otišli kući te noći jadikujući za sve prepoznatljivom tradicijom, manirima i zakonima i nikada postignutom potpunom nezavisnošću.
Kvebek je ostao izrazito galski, sa uličnim kafićima sa menijima nudeći "Poulet fritu" i sporijom uslugom nego što je američka, sa Šato-stil arhitekturom, što je jedan od razloga zašto Holivud redovno koristi kao zamenu za Francusku.
Međutim, iako pokrajina ima osećaj nacije unutar nacije, glasači su se ovde dva puta odlučili protiv nezavisnosti.
Prvi referendum 1980. godine završen je rezultatom 59 odsto glasova za ostanak pod okriljem Kanade i 40 odsto glasova za nezavisnost. Drugi referendum u 1995. godine odlučio je foto-finiš: 50 odsto prema 49 odsto. Blizina rezultata pojačala je muku federalista zbog njihovog poraza.
Stefan Parent, koji je pomogao organizovanje festivala u Kvebeku, ilustruje dugogodišnju dilemu separatista, prenosi BBC. Iako za sebe kaže da je pre pre svega Kvebečanin pa onda Kanađanin, njegov kvebečki ponos nije ga učinio zagovornikom nezavisnosti. On se boji ekonomske neizvesnosti koje mogu da proisteknu iz nezavisnosti.
"Da li ćemo i dalje imati kanadski dolar? Da li mi i dalje idemo u trgovini sa našim susedom Ontariom? Da li će biti tako lako trgovati sa drugim kanadskim provincijama? Kako bi Amerikanci nas smatrali da smo odlučili da se otcepimo? To bi bili veliki problemi za veći deo stanovništva", rekao je on.
Ova široko rasprostranjena zabrinutost je oslabila separatističke namere. Pokrajina danas čini skoro petinu kanadske privrede - nezavisni Kvebek je 44. najveća ekonomija u svetu i nije daleko iza Norveške. Ali, iako bi Kvebek teško mogao postati siromašna zemlja, on može biti siromašniji nego što je sada. Zbog starenja stanovništva i više stope nezaposlenosti od proseka, on je korisnik transfera iz kanadske federalne vlade i ima relativno malu poresku osnovicu.
Preterana ili ne, sumnja u budućnost valute, mogućem povlačenju investicija i komplikacija zbog trgovine proširila je nervozu i ubedila ljude da glasaju za status kvo.
Ali borba za nezavisnost je uspela da akumulira za pokrajinu mnogo veću autonomiju. Neki bi čak potvrdili da je Kvebek postigao de fakto nezavisnost, s obzirom na kontrolu pokrajinske vlade nad obrazovanjem, imigracijom, porezom i kulturnom politikom.
Doneta je 1977. godine Povelja francuskog jezika, poznatija kao Bil 101, i učinila da francuski postane zvanični jezik Kvebeka, a njegova upotreba je obavezna u poslovanju i trgovini. Kvebek sada ima imigracione politike koje favorizuju pridošlice iz frankofonskih zemalja, kao što su Alžir i Maroko, da pomognu da se očuva identitet.
Iako su borci za nezavisnost izgubili dva referenduma, oni su stekli više snage. Ipak, u isto vreme, izgleda da je devolucija narušila separatistički duh. Ona je odbila mnoge pritužbe koje su podstakle pokret za nezavisnost 1960-ih i 1970-ih godina.
Sociološki i demografski trendovi su takođe radili protiv separatista. Za mlađe stanovnike Kvebeka, nezavisnost, čini se, nije centralno pitanje. Nedavna anketa je pokazala da 69 odsto mladih starosti od 18 do 24 godine bi rekli "ne" na sledećem referendumu. Izgleda da su oni otvorenija generacija nego njihovi roditelji i babe i dede, mnogi mladi sa Kvebeka gledaju na sebe kao na globalne građane, kako Kanade tako i Kvebeka. Njihovi primarni problemi su svakodnevni i tiču se pristojnih poslova i kupovine domova.
Politika Kvebeka se takođe promenila. Anglofona poslovna elita više ne dominira Montrealom, finansijskim centrom Kvebeka, kao što je bio tokom kanadske istorije, a radnička klasa Kvebeka, kojom su često upravljale engleske gazde, više se ne osećaju kao građani drugog reda, kao što je to bilo u prošlosti.
Iako je politički centar gravitacije Kanade zapad pomerio u poslednje vreme, konzervativni premijer Stiven Harper, mada rođen u Torontu, predstavlja izbornu jedinicu u resursima bogate Alberte. Paradoksalno, dva referenduma su održana kada su dva pro-kanadski orijentisana premijera, Pjer Trudo i Žan Čretien, bili na funkciji.
Ključna razlika između Škotske i Kvebeka je jednostavnost pitanja postavljenog na referendumu: šest reči "Treba li Škotska da bude nezavisna?" Godine 1995, Kvebek je suočen sa 43-reči u pitanju koje su mnogi glasači našli neshvatljivim. Međutim, jednostavno pitanje oslobađa složena i ponekad kontradiktorna osećanja o nacionalnom identitetu, kulturnom nasleđu i ekonomskoj sigurnosti.
Uprkos dva referenduma, ali i činjenici da je gotovo 20 godina od kada je održana poslednja anketa, pitanje nezavisnosti nikada nije rešeno ili nestalo. U Kanadi čak imaju izraz da opišu ovu dugotrajnu ustavnu borbu - "neverendum referendum". To može da pruži pouku za škotske nacionaliste, da je bitka za nezavisnost posao koji se mora odvijati u nekoliko faza. U noći referenduma 1980, lider partije “Kvebečani”, Rene Levesk, u suzama je rekao svojim pristalicama: "La prochaine" - "Do sledećeg puta".
U Kvebeku sada, međutim, ne postoji veliki entuzijazam za treći referendum. Mnogi su se sada izgleda pomirili sa statusom kvo, neke vrste nezavisnosti gde se poštuje kvebeška kultura i nasleđe, ali ne ona vrsta pune nezavisnosti koji bi mogla ugroziti njenu ekonomsku budućnost.
Gledajući paradu te noći u Kvebeku, jasno je bilo da mnogi koji veruju da je istorija njihove pokrajine multikulturalna još uvek nije dostigla svoj puni razvoj, a da samo puna nezavisnost može to da omogući. Ali, u Kvebeku ovih dana moguće je otkriti da raste osećaj da je trenutak za nezavisnost možda prošao i da je otcepljenje više stvar njihove prošlosti nego budućnosti.
