DODIK: Referendum je ustavno pravo RS
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je ustavno pravo tog entiteta i parlamenta Srpske da raspravlja i odlučuje o raspisivanju referenduma kao izraza narodne volje, na način kako to čine i države u SAD.
Obraćajući se poslanicima na posebnoj sednici Narodne skupštine na kojoj bi trebalo da se odluči o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, Dodik je rekao da Srpska samo traži da se poštuje Dejtonski ustav BiH i razgraničenje nadležnosti između entiteta - Federacije BiH, Republike Srpske i BiH.
On je napomenuo da postoje osporavanja prava Srpske da raspiše referendum o pravosuđu, jer to navodno može raspisati samo BiH.
"Pa, referendum jeste isključivo pravo svakog entiteta, jer to pravo niti je dato, niti pripada BiH, baš onako kako je to i u SAD - pripada državama članicama, a nikako federalnim vlastima na nivou SAD", istakao je Dodik.
Ustav BiH kao kopija Ustava SAD
Podsetivši šta je o tome rekao akademik i stručnjak za ustavno pravo Miodrag Jovičić, Dodik je kazao da u SAD referendum i narodna inicijativa ne postoje i nisu nikada postojali u federalnom zakonodavstvu, ali su zato široko primenjeni u zakonodavstvu država, sa izuzetkom države Delaver. Objasnivši zašto toliko govori o američkom Ustavu, Dodik je rekao da je to zato što je stručna i naučna javnost nepodeljenog mišljenja da je Ustav BiH umnogome kopija američkog, jer su ga pisali američki pravnici u Dejtonu.
Široko iznoseći argumente zbog kojih smatra da je neophodno doneti odluku o organizovanju referenduma o pravosuđu BiH, Dodik je rekao da i danas, 20 godina nakon rata, postoji stalno nastojanje da se ospori ustavnopravni položaj Srpske koji joj pripada po Dejtonskom sporazumu.
"Mi samo tražimo da se poštuje Dejtonski Ustav BiH i razgraničenje nadležnosti između entiteta i BiH", kazao je Dodik, a preneli mediji u Srpskoj.
Upozorio je da uporno osporavanje i kršenje Dejtonskog sporazuma od dela međunarodne zajednice kroz nametanje ustavnih amandmana na ustave entiteta, nametanje zakona, smene izabranih zvaničnika od visokog predstavnika, održava stalnu nestabilnost i neracionalnost nefunkcionalnih organa na nivou BiH.
"Svakako da u tome posebno mesto zauzima nametnuto pravosuđe na nivou BiH, u vidu Suda i Tužilaštva, a nešto manje Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH ", naveo je Dodik.
Neslaganja o karakteru rata u Bosni
Predsednik Srpske je podsetio da, kada je reč o karakteru proteklog rata u BiH, ne postoji slaganje među narodima u BiH, navodeći da je za Srpsku, kao i za brojne međunarodne institucije, to bio građanski rat. "To nikada nije prihvatila bošnjačka strana koja tvrdi da je u pitanju agresija Srbije, ponekad kažu i Hrvatske na BiH, uz genocid i ne samo u Srebrenici", istakao je Dodik.
Ukazao je da je ratna propaganda koja je označavala Srbe kao zločince, a Muslimane-Bošnjake kao žrtve, tražila sudske potvrde.
Besmislenost postojanja pravosudnih institucija na nivou države BiH, Dodik je slikovito opisao na slučaju Nasera Orića na koga je to isto pravosuđe zaboravilo čitavih šest godina.
"A kada je uhapšen onda se brže-bolje sete da imaju taj predmet kod sebe i onda traže da se Orić izruči njima, jer tobože vode istragu. Onda ga puste, bez optužnice, bez suđenja, bez pravde za žrtve i njihove porodice", poručio je predsednik Srpske.
Dodik je primetio i da nije namera bošnjačke strane da formalno ukine Srpsku
"Namera je perfidnija - da se oduzimanjem nadležnosti i gušenjem kroz neustavno prioritetno finansiranje glomaznog i neproduktivnog administrativnog aparata na nivou BiH, nastalog nametanjem od visokog predstavnika, obesmisli samo postojanje Srpske", istakao je Dodik i poručio da bi se time ugasila perspektiva ekonomsko-socijalnog opstanka srpskog naroda kao većinskog u Republici Srpskoj.