RODITELJI, PAŽNJA: Deluju bezazleno, ali crtaći šalju zastrašujuće poruke!
Jeste li se zapitali šta vaša deca zapravo gledaju na malim ekranima?
U trci za novcem i želji da deci obezbede sigurniju i lepšu budućnost roditelji često zaboravljaju da biti roditelj znači mnogo više od toga. Mame i tate ne obraćaju preterano pažnju šta im dete gleda, koje crtaće bira, a ni o kakvom je sadržaju reč.
Zbog takve situacije dete postaje zbunjeno, jer se ono čemu ga roditelji uče razlikuje od onoga što vidi na televiziji.
- Dete na televiziji vidi sasvim drugu sliku, jer se tamo ono što ne valja podržava. Moralne vrednosti su potpuno nestale, sve važne vrednosti su potisnute. Preko televizije i crtaća zapravo vidi da se drugačije rešavaju problemi - objašnjava predsednica Udruženja socijalnih radnika u predškolskim ustanovama i školama na nivou Srbije Milanka Petrović.
Zašto su crtaći opasni?
A problem je mnogo veći nego što izgleda, jer su crtaći, koliko god bezazleno se činili, zapravo opasni.
- Pogledajte sadržaj crtaća. Komunikacija u crtaćima je nabijena nervozom, agresijom. Konfliktne situacije se rešavaju tako što protivnik nestane, ubiju ga. To su grozne, zastrašujuće poruke. Dete tu poruku prihvata, dakle njemu to postaje druga porodica, model, i zato je to opasno - objašnjava Petrović.
I kad se roditelj zapita gde je pogrešio, vraćamo se na prvobitno pitanje: Zašto jedno dete provede po osam sati ispred kompjutera? Zašto dete u predškolskom uzrastu uopšte uzima tablet ili stane ispred TV-a? Iako ovo pitanje zvuči gotovo besmisleno u savremenom svetu, ipak...
- Roditelj mora da zna sadržaj svega onoga sa čime dete dolazi u kontakt. Mora da zna sadržaj crtanih filmova, emisija koje gleda, igrice koju koristi. I na taj način roditelj može da reaguje. Sat vremena dnevno je sasvim dovoljno da dete zadovolji svoju potrebu i ne treba mu dati više da gleda crtane filmove - objašnjava predsednica Udruženja socijalnih radnika.
Kako reagovati, a ne zabraniti crtaće deci?
- Kada roditelj zatekne dete da gleda neki neprimeran crtać, treba da odgleda sa njim i onda da prokomentariše: "Ova igrica/crtać je grozan, ne smeš sa ovim da se igraš, vidiš da oni uništavaju sve, a deca se time ne bave'. Ima divnih crtanih filmova. To detetu treba ponuditi i dati. Vi vršite selekciju programa, šta će vaše dete da gleda, kojom će igrom da se igra - objašnjava ona.
Ako se uspostave čvrsti i zdravi porodični odnosi, gde se deci maksimalno posvećuje pažnja i prati kako provodi vreme, onda nema mesta strahu.
- Dete se u tom duhu i vaspitava i još ako ima primarmo okruženje dobro, nijedno dete neće otići u patologiju - zaključuje Petrović.