Rusija na udaru Zapada kao eksponent samostalnosti
MOSKVA - Rusija se našla na udaru zapadnih zemalja kao najaktivniji eksponent samostalnog gledišta, smatrajući nezavisnu politiku svojim prirodnim pravom, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ističući i da su događaji u Ukrajini kulminacija "kursa odvraćanja" koji prema Rusiji zapadni partneri sprovode godinama.
"Navika da se Rusi ne prihvataju za svoje prisutna je u Zapadnoj Evropi vekovima - i to bez obzira na to što smo najmanje poslednja tri veka neodvojivi deo evropske kulture i politike. Upravo za periode najaktivnijeg učešća Rusije u evropskim poslovima karakteristična je stabilnost i mir na kontinentu", rekao je Lavrov.
U intervjuu povodom 70. godišnjice osnivanja Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose datom fakultetskom časopisu "Žurnal", Lavrov je kazao da se "na žalost i posle raspada SSSR, iako u mekšoj varijanti, sprovodio kurs uzdržavanja Rusije, u kojoj su videli ne toliko partnera, koliko suparnika", preneo je TAS S.
Prema njegovim rečima, Rusija je poslednjih četvrt veka sa evroatlantskim partnerima razgovarala o građenju strateških odnosa, formirala zajedničke strukture koje to treba da pomognu, usvajala političke deklaracije sa pozivima na formiranje jedinstvenog prostora mira, bezbednosti i stabilnosti.
"Međutim, istovremeno su zapadni partneri promovisali sopstveni dnevni red, ignorišući u mnogome interese Rusije, širili NATO, u celini išli ka tome da pomere geopolitički prostor koji kontrolišu do ruskih granica", rekao je Lavrov.
Stvara se utisak, kako je rekao, da je Rusija na udaru kao najaktivniji eksponent samostalnog gledišta u savremenom svetu, što "razume se, nije u skladu ni sa čijim pretenzijama na odbranu sopstvenog ekskluziviteta".
Međutim, istakao je Lavrov, bez obzira na "neprijateljsko postupanje zapadnih partnera", Moskva je i dalje protiv "prebacivanja na kolosek primitivne sheme direktnog sukobljavanja Rusije i Zapada".
"Rusija je spremna da da konstruktivan doprinos u rešavanju transgraničnih problema, razume se - na osnovu uzajamnog uvažavanja i ravnopravnosti", rekao je on, naglašavajući da zbog toga što se pojavila ukrajinska kriza, neće nestati globalni izazovi, kao što su izraelsko-palestinski sukob, sukobi u Siriji i Iraku, stanje u Avganistanu i krize u Africi, borba protiv terorizma, proizvodnje droge, širenja oružja za masovno uništavanje.
"Odustajanje od saradnje nije varijanta u odnosima Rusije i Zapada ni za nas, ni za njih. Mada, jasno je da neće biti povratka ni ka ranijem modelu odnosa, neiskrenom prema Rusiji i ispunjenom dvostrukim standardima", rekao je Lavrov.
Ruski ministar inostranih poslova rekao je da je "ukrajinska kriza ozbiljno protresla međunarodnu situaciju" i da će se "njen uticaj osećati još prilično dugo".
"Danas je teško predvideti kako će se razvijati stvari u svetu, ali možemo biti sigurni da će budućnost doneti ne malo iznenađenja", kazao je Lavrov.
RIA Novosti izvestila je da je Lavrov u dvorištu fakulteta Ministarstva inostranih poslova - MGIMO, otkrio spomenik ruskom diplomati Aleksandru Gorčakovu koji je bio na čelu ruske diplomatije posle poraza u Krimskom ratu i potpisivanja Pariskog mira 1856. godine, kada je Rusija odustala od mnogih evropskih poslova šireći aktivnost u Americi i Aziji.
Agencija je prenela reakciju tadašnjeg ministra spoljnih poslova ("Rusija se ne ljuti, Rusija skuplja snagu") na kritike da se Rusija "izoluje i ćuti", navodeći i da je Gorčakov uspeo 1871. godine da izdejstvuje ukidanje nepovoljnih odredbi pariskog mirovnog sporazuma i 1877. neutralnost evropskih zemalja u rusko-turskom ratu.
