Русија на удару Запада као експонент самосталности
МОСКВА - Русија се нашла на удару западних земаља као најактивнији експонент самосталног гледишта, сматрајући независну политику својим природним правом, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, истичући и да су догађаји у Украјини кулминација "курса одвраћања" који према Русији западни партнери спроводе годинама.
"Навика да се Руси не прихватају за своје присутна је у Западној Европи вековима - и то без обзира на то што смо најмање последња три века неодвојиви део европске културе и политике. Управо за периоде најактивнијег учешћа Русије у европским пословима карактеристична је стабилност и мир на континенту", рекао је Лавров.
У интервјуу поводом 70. годишњице оснивања Московског државног факултета за међународне односе датом факултетском часопису "Журнал", Лавров је казао да се "на жалост и после распада СССР, иако у мекшој варијанти, спроводио курс уздржавања Русије, у којој су видели не толико партнера, колико супарника", пренео је ТАС С.
Према његовим речима, Русија је последњих четврт века са евроатлантским партнерима разговарала о грађењу стратешких односа, формирала заједничке структуре које то треба да помогну, усвајала политичке декларације са позивима на формирање јединственог простора мира, безбедности и стабилности.
"Међутим, истовремено су западни партнери промовисали сопствени дневни ред, игноришући у многоме интересе Русије, ширили НАТО, у целини ишли ка томе да помере геополитички простор који контролишу до руских граница", рекао је Лавров.
Ствара се утисак, како је рекао, да је Русија на удару као најактивнији експонент самосталног гледишта у савременом свету, што "разуме се, није у складу ни са чијим претензијама на одбрану сопственог ексклузивитета".
Међутим, истакао је Лавров, без обзира на "непријатељско поступање западних партнера", Москва је и даље против "пребацивања на колосек примитивне схеме директног сукобљавања Русије и Запада".
"Русија је спремна да да конструктиван допринос у решавању трансграничних проблема, разуме се - на основу узајамног уважавања и равноправности", рекао је он, наглашавајући да због тога што се појавила украјинска криза, неће нестати глобални изазови, као што су израелско-палестински сукоб, сукоби у Сирији и Ираку, стање у Авганистану и кризе у Африци, борба против тероризма, производње дроге, ширења оружја за масовно уништавање.
"Одустајање од сарадње није варијанта у односима Русије и Запада ни за нас, ни за њих. Мада, јасно је да неће бити повратка ни ка ранијем моделу односа, неискреном према Русији и испуњеном двоструким стандардима", рекао је Лавров.
Руски министар иностраних послова рекао је да је "украјинска криза озбиљно протресла међународну ситуацију" и да ће се "њен утицај осећати још прилично дуго".
"Данас је тешко предвидети како ће се развијати ствари у свету, али можемо бити сигурни да ће будућност донети не мало изненађења", казао је Лавров.
РИА Новости известила је да је Лавров у дворишту факултета Министарства иностраних послова - МГИМО, открио споменик руском дипломати Александру Горчакову који је био на челу руске дипломатије после пораза у Кримском рату и потписивања Париског мира 1856. године, када је Русија одустала од многих европских послова ширећи активност у Америци и Азији.
Агенција је пренела реакцију тадашњег министра спољних послова ("Русија се не љути, Русија скупља снагу") на критике да се Русија "изолује и ћути", наводећи и да је Горчаков успео 1871. године да издејствује укидање неповољних одредби париског мировног споразума и 1877. неутралност европских земаља у руско-турском рату.
