Rusko-nemački gasni savez ostavlja Ukrajinu poraženu
Ako u svakom ratu vredi logika da je i prijatelj mog neprijatelja moj neprijatelj, onda je pre nekoliko dana Ukrajina dobila vrlo moćnog neprijatelja. Radi se o tri velike evropske energetske kompanije - Shellu, E.On-u i OMV-u, koje su pre nekoliko dana i formalno s ruskom državnom kompanijom Gazprom sklopile ugovor o gradnji gasovoda Severni tok 2.
Ako se taj plan realizuje, oko dve trećine količina ruskog prirodnog gasa koji se trenutno u Evropu doprema gasovodima preko Ukrajine, mogle bi biti preusmerene u dve cevi položene na dno Baltičkog mora između ruskog grada Vyborga i nemačkog Greifswalda.
Zapravo, radi se tek o nadogradnji i udvostručenju kapaciteta već postojećeg Severnog toka, ali i o projektu koji bi mogao redefinisati bazične energetske, ekonomske i geopolitičke odnose u Evropi.
Moćne kompanije
Konačni dogovor o realizaciji projekta sklopljen je na ekonomskom forumu koji se održao u Vladivostoku, a reakcije nije trebalo dugo čekati.
Poprilično očekivano, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk projekt je nazvao, "antievropskim" i "antiukrajinskim", slovački premijer "izdajom", a poljski predsednik "primerom nacionalnog egoizma koji potpuno zanemaruje interese drugih država".
Taj bes usmeren je prema Nemačkoj, koja bi realizacijom ovog projekta postala de facto distributivni centar za ruski gas u severnoj i srednjoj Evropi.
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetsku politiku Maroš Ševčović već je najavio da će proučiti je li projekat u skladu s evropskom regulativom, no prilično je neizvesno hoće li imati dovoljno političke snage da zaustavi strateški bitan projekat najveće članice Evropske unije i tri moćne energetske kompanije. Uostalom, Ševčović je Slovak, a baš bi Slovačka mogla biti jedna od glavnih žrtava Severnog toka, s obzirom da bi zemlja mogla ostati bez stotina milona evra od tranzitnih prihoda.
Ukrajina kao gubitnik
Kad je pre nekoliko meseci Rusija najavila kako planira u potpunosti prestati transportovati gas kroz Ukrajinu do 2020., slovačka vlada tvrdila je da je to nemoguće, jer ima važeći ugovor sve do 2028.
Nakon potpisivanja ugovora o Severnom toku 2, više niko nije siguran. Ipak, najviše razloga za zabrinutost imaju u Ukrajini. Ukrajina je nakon raspada SSSR-a bila najveći uvoznik ruskog gasa i glavna država za njegov tranzit prema tržištima zapadne Evrope. S jedne strane, kroz Ukrajinu je svake godine teklo oko 80 milijardi kubnih metara gasa za Evropu, dok je sama Ukrajina trošila između 40 i 50 milijardi kubika ruskog gasa, piše Jutarnji.hr.
