Vujović počeo pregovore sa MMF: Imamo 600 direktora EPS-a, dosta je 100!
Hoće li Srbija sklopiti sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, zavisi od ocene da li je izvodljiv plan ministra Vujovića da do 2017. smanji troškove države za 1,5 milijardi evra.
Plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije, danas su počeli zvanični razgovori delegacije Srbije, koju predvode guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović, i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predvođene Zuzanom Murgasovom.
Tokom posete misije, koja će boraviti u Beogradu do 20. novembra, biće obavljene konsultacije po članu IV Statuta MMF, a razgovaraće se i o ekonomskom programu koji bi bio podržan novim aranžmanom sa MMF, prenosi Blic.
Očekuje se da ocenu programa fiskalne konsolidacije Srbije šef misije Fonda Zuzana Murgasova i njen tim saopšte do kraja meseca. Ako sve bude po planu, Srbija bi već od januara 2015, posle skoro tri godine, ponovo ušla u grupu zemalja koja sa Fondom ima aranžman.
"Danas i sutra će biti reči o makroekonomskim projekcijama, dok će se sledeće nedelje diskutovati o najbolnijim pitanjima, a to su smanjenje troškova i stanje u javnim preduzećima", otkriva ministar finansija Dušan Vujović.
Podseća da se u programu štednje krenulo od plata i penzija, što je već ušlo u rebalans budžeta, a da se to sad nastavlja smanjenjem troškova za subvencije i sređivanjem stanja u javnim preduzećima.
"Nema više oblasti u kojoj ćemo davati subvencije od kojih nema efekta. Potrebno je smanjiti subvencije „Železnicama“, na primer, gde one ne daju rezultat. Pametnije je dati podsticaj onom ko ima malo zemlje, ali je spreman da zaposli nekog na svom posedu, bavi se stočarstvom, voćarstvom", objašnjava ministar Vujović.
Master plan za javna preduzeća koji, pre svega, predviđa dubinsku kontrolu njihovog rada, za dve-tri nedelje biće predstavljen javnosti, a do kraja godine stupiće na snagu.
"Javna preduzeća moraju smanjiti troškove, napraviti korporativnu i efikasnu strukturu menadžmenta. Postoji čitav set odluka koje bi trebalo da omoguće da, recimo, firme poput “Srbijagasa” rade bolje. Analize su pokazale da postoji mnogo prostora za uštede i u „Srbijagasu“, ali i u EPS, „Poštama“", otkriva Vujović.
Ministar finansija kaže i da će “verovatno biti otpuštanja, odnosno racionalizacije broja zaposlenih, kao što bi to učinio svaki poslodavac na zapadu”. "EPS ima 600 direktora, a firmi takve veličine nije potrebno više od 100 direktora, Ima i 14 profitnih centara, a dovoljna su samo dva ili tri."
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen kaže da zna da je Vujović pripremio nekoliko scenarija fiskalne konsolidacije koji će detaljno biti razmotreni u pregovorima sa Fondom. "Činjenica da MMF dolazi znači da je Vlada spremna, u suprotnom ne bi došli. Optimističan sam da može da bude postignut dobar rezultat, ali ništa ne treba prihvatiti zdravo za gotovo kad su u pitanju tako komplikovane stvari", zaključuje Verheijen.
Šta Srbiji znači sporazum sa Fondom
Predsednik Saveta guvernera NBS prof. Nebojša Savić kaže da zasada postoje dve opcije kada je u pitanju priroda sporazuma koji ćemo zaključiti sa Fondom. Jedan od njih je tzv. aranžman iz predostrožnosti.
"Mi smo sada prilično likvidni i u ovom trenutku, ali ni u 2015. sigurno nam nije potrebno da povlačimo sredstva Fonda za likvidnost. Samim tim i karakter aranžmana sa Fondom može da bude usmeren na sporazum iz predostrožnosti, što znači da se uspostavi dobra saradnja i da se prati sprovođenje mera definisanih budžetima do 2017.", zaključuje Savić.
Pogledajte i:
Kakav aranžman sa MMF-om nam treba?
Ministarstvo finansija potvrdilo - MMF dolazi u novembru
Vujović: Postignuta saglasnost sa MMF-om
