Вујовић почео преговоре са ММФ: Имамо 600 директора ЕПС-а, доста је 100!
Хоће ли Србија склопити споразум са Међународним монетарним фондом, зависи од оцене да ли је изводљив план министра Вујовића да до 2017. смањи трошкове државе за 1,5 милијарди евра.
Пленарним састанком у Народној банци Србије, данас су почели званични разговори делегације Србије, коју предводе гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић, и мисије Међународног монетарног фонда (MMF), предвођене Зузаном Мургасовом.
Током посете мисије, која ће боравити у Београду до 20. новембра, биће обављене консултације по члану ИВ Статута ММФ, а разговараће се и о економском програму који би био подржан новим аранжманом са ММФ, преноси Блиц.
Очекује се да оцену програма фискалне консолидације Србије шеф мисије Фонда Зузана Мургасова и њен тим саопште до краја месеца. Ако све буде по плану, Србија би већ од јануара 2015, после скоро три године, поново ушла у групу земаља која са Фондом има аранжман.
"Данас и сутра ће бити речи о макроекономским пројекцијама, док ће се следеће недеље дискутовати о најболнијим питањима, а то су смањење трошкова и стање у јавним предузећима", открива министар финансија Душан Вујовић.
Подсећа да се у програму штедње кренуло од плата и пензија, што је већ ушло у ребаланс буџета, а да се то сад наставља смањењем трошкова за субвенције и сређивањем стања у јавним предузећима.
"Нема више области у којој ћемо давати субвенције од којих нема ефекта. Потребно је смањити субвенције „Железницама“, на пример, где оне не дају резултат. Паметније је дати подстицај оном ко има мало земље, али је спреман да запосли неког на свом поседу, бави се сточарством, воћарством", објашњава министар Вујовић.
Мастер план за јавна предузећа који, пре свега, предвиђа дубинску контролу њиховог рада, за две-три недеље биће представљен јавности, а до краја године ступиће на снагу.
"Јавна предузећа морају смањити трошкове, направити корпоративну и ефикасну структуру менаџмента. Постоји читав сет одлука које би требало да омогуће да, рецимо, фирме попут “Србијагаса” раде боље. Анализе су показале да постоји много простора за уштеде и у „Србијагасу“, али и у ЕПС, „Поштама“", открива Вујовић.
Министар финансија каже и да ће “вероватно бити отпуштања, односно рационализације броја запослених, као што би то учинио сваки послодавац на западу”. "ЕПС има 600 директора, а фирми такве величине није потребно више од 100 директора, Има и 14 профитних центара, а довољна су само два или три."
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен каже да зна да је Вујовић припремио неколико сценарија фискалне консолидације који ће детаљно бити размотрени у преговорима са Фондом. "Чињеница да ММФ долази значи да је Влада спремна, у супротном не би дошли. Оптимистичан сам да може да буде постигнут добар резултат, али ништа не треба прихватити здраво за готово кад су у питању тако компликоване ствари", закључује Верхеијен.
Шта Србији значи споразум са Фондом
Председник Савета гувернера НБС проф. Небојша Савић каже да засада постоје две опције када је у питању природа споразума који ћемо закључити са Фондом. Један од њих је тзв. аранжман из предострожности.
"Ми смо сада прилично ликвидни и у овом тренутку, али ни у 2015. сигурно нам није потребно да повлачимо средства Фонда за ликвидност. Самим тим и карактер аранжмана са Фондом може да буде усмерен на споразум из предострожности, што значи да се успостави добра сарадња и да се прати спровођење мера дефинисаних буџетима до 2017.", закључује Савић.
Погледајте и:
Какав аранжман са ММФ-ом нам треба?
Министарство финансија потврдило - ММФ долази у новембру
Вујовић: Постигнута сагласност са ММФ-ом
