SAD: Putin je bio u pravu u vezi sa Sirijom?
Mnogo toga se promeni za godinu dana. U ovo vreme prošle godine, Zapad se spremao za vojnu intervenciju protiv režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, koji je od istih optužen za vršenje napada hemijskim oružjem protiv sunarodnika, koji su inače poveli oružani konflikt protiv vlasti. Do intervencije nije došlo, ali ne zato što je domaće javno mnjenje u zemljama poput Britanije i Sjedinjenih Američkih Država bilo protiv daljih intervencija na Bliskom istoku.
Danas, međutim, SAD razmišljaju o produženju vazdušnih udara na militante Islamske države koji šire haos u Iraku i Siriji, inače boraca koji pripadaju terorističkoj organizaciji koja je vodeća u ratu protiv Asada. Prema rečima bivšeg američkog ambasadora u Siriji, Rajana Krokera: "Ja nisam apologeta Asadovog režima, ali u smislu naše bezbednosti, [Islamska država] je daleko najveća pretnja."
Ironija ove realizacije nije mogla doći u tragičnijem trenutku za Bliski istok. Ali za neke, ovakav razvoj događaja i nije toliko iznenađenje. Mnogi su upozorili protiv ranijih insistiranja Obamine administracije (ali i drugih vlada kad smo kod toga ) da Asad mora da ode, u strahu od onoga što bi moglo da dođe posle njega. A jedan od tih kritičara bio je, niko drugi, nego ruski predsednik Vladimir Putin, koji je ukazao na negativne posledice američke intervencije u Siriji u septembru prošle godine.
Prema Putinu, takav napad bi samo povećao nasilje i pokrenuo novi talas terorizma. Potkopali bi se multilateralni napori za rešavanjem iranskog nuklearnog problema i izraelsko-palestinskog sukoba i dovelo da dalje destabilizacije Bliskog istoka i Severne Afrike. To bi moglo da izbaci ceo sistem međunarodnog prava i poretka iz ravnoteže.
"U Siriji se ne odvija bitka za demokratiju, već oružani sukob između vlade i opozicije u multireligioznoj zemlji", govorio je Putin za američke medije, sugerišući da je nominalno sekularni Asadov režim, uprkos optužbama, bio stabilizujuća sila poželjnija na čelu Sirije od onog što bi eventualno moglo da ga zameni.
Putin je takođe osudio rast islamističkih kadrova u redovima sirijskih pobunjenika. Plaćenici iz arapskih zemalja se bore u Siriji, ali i stotine militanata iz zapadnih zemalja, pa čak i Rusije. “To su pitanja naše duboke zabrinutosti”, izjavio je Putin. “Možda se oni vrate u naše zemlje sa iskustvom stečenim u Siriji?”
To je briga koju sada javno dele američki i evropski zvaničnici, koji su uznemireni zbog značajnog prisustva evropskih državljana među snagama Islamske države. Britanski džihadsta, koji je govorio londonskim akcentom, izvršio je šokantno pogubljenje američkog novinara Džejmsa Folija ove nedelje.
Zapadna pažnja se danas dramatično pomera sa Asadovog režima prema ubistvima i zločinima koje sprovode militanti. To je znak ogromne složenosti rata, koji ruši granice i politike u zemljama širom Bliskog istoka.
Drugi su ipak, i dalje skeptični prema Putinovom stavu o Siriji, ukazujući na interese Moskve u očuvanju Asadovog režima, koji je čest kupac ruske vojne opreme, ali i koji obezbeđuje rusku pomorsku bazu na Mediteranu. Svakako, dobra i prijateljska politika prema zemljama sa kojima se sarađauje je kvalitet koji dele sve zemlje, pa i Sjedinjene Države. S obzirom na razvoj situacije u Siriji, može se tvrditi da je Rusija izabrala pravu stranu.
Ipak, teško je zamisliti da će Zapad promeniti stav prema režimu predsednika Asada i posle ovih promena. Štaviše, neki u Vašingtonu razmišljaju “šta bi bilo kad bi bilo” i tvrde da je Obamina administracija ranije počela da naoružava i jača "umerenu" sirijsku opoziciju, ekstremističke snage koje danas dominiraju u vestima ne bi stekle toliki uticaj i moć. Ipak, teško je zamisliti bilo kakav scenario, gde bi direktnije angažovanje SAD u sirijskom sukobu, s ciljem rušenja režima predsenika Asada, koji ne bi takođe išao na ruku islamskim frakcijama poput Islamske države.
Putin je tada podsetio američku javnost da je od "samog početka, Rusija zagovarala miran dijalog koji bi omogućio Sirijcima da razviju kompromisan plan za svoju budućnost. Taj "plan za budućnost”, na kojem su Rusi insistirali, morao je da uključi pregovore i razgovore između vlade i opozicije, nešto što je sirijska opozicija potpuno odbacivala u to vreme.
