Sankcije Rusiji na odloženo
BRISEL - Članice Evropske unije dogovorile su se sinoć da formalno usvoje novi paket sankcija Rusiji, ali će one stupiti na snagu tek za nekoliko dana, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.
“Savet je kroz pisanu proceduru usvojio paket restriktivnih mera protiv Rusije”, saopštio je Van Rompej u izjavi za medije, ali je dodao da će sankcije stupiti na snagu “za nekoliko dana”.
“EU je spremna da delimično ili u celini preispita usvojeni paket u zavisnosti od razvoja situacije na terenu” stoji u Van Rompejevom saopštenju.
Nove sankcije EU Rusiji odnosiće se i na velike ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom. Te tri kompanije ispunjavaju kriterijume koje su utvrdili ambasadori 28 zemalja EU za uvođenje novih restrikcija ruskim bankama i vojnim i naftnim kompanijama u kojima je udeo države veći od 50 odsto. Evropski investitori neće moći da kupuju obveznice i akcije tih firmi, niti da im daju pozajmice.
Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo izjavio je da EU mora da sarađuje sa Rusijom uprkos juče usvojenim sankcijama. “Ruski predsednik Vladimir Putin krši međunarodno pravo, ali prinuđeni smo da sarađujemo sa njim”, rekao je Barozo.
“Sankcije protiv Rusije nisu same sebi cilj, već sredstvo da se nađe političko rešenje za ukrajinsku krizu”, istakao je Barozo i izrazio nadu da će se prekid vatre održati i da će Kijev i Moskva postići mirovni sporazum.
“Napraviće veliku grešku ako propuste ovu šansu”, rekao je odlazeći predsednik EK. Barozo je podvukao da EU nikada neće priznati aneksiju Krima Rusiji, koju je nazvao ilegalnom.
Ambasadori zemalja članica su na vanrednom sastanku posle žustre debate doneli odluku o “ciljanim merama” kojima se postojeće sankcije proširuju na delove ruske naftne industrije, uz zabranu izvoza oružja i nekih tehnologija.
Nove sankcije obuhvataju i zabranu izvoza opreme za istraživanje i eksploataciju nafte, što će Rusiji otežati pristup naftnim poljima u arktičkom pojasu.
Predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Petro Porošenko usaglasili su se da će nastaviti dijalog sa ciljem okončanja sukoba na istoku Ukrajine. Oni su razgovarali o koracima koji bi mogli da olakšaju mirno rešenje situacije na jugoistoku Ukrajine.
“Dijalog se nastavlja”, navodi se u kratkom saopštenju Kremlja.
S druge strane, premijer Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je da mir može da nastupi samo ako ukrajinske snage napuste teritoriju Donjeckog basena.
Austrijska vlada u vezi posledica sankcija protiv Rusije namerava da iskoristi sve instrumente koji su se već dokazali, najavili su kancelar Verner Fajman i vicekancelar Rajnhold Miterlener.
On je najavio da će na sutrašnjem sastanku sa socijalnim partnerima razmotriti mogućnost saradnje u prevazilaženju tih posledica.
Miterlener je istakao da će vlada koristiti sve instrumente koji su se dokazali tokom ekonomske krize, te da će razmotriti i izvoznu ofanzivu. Ukoliko se situacija bude dalje zaoštravala moguće je razmisliti o uspostavljanju mehanizama na nivou EU, dodao je on rekavši da je crvena linija ruski gas, koji ne sme biti deo sankcija.
„Kao ministar privrede nisam srećan zbog sankcija“, konstatovao je Miterlener dodajući da se radi o solidarnosti sa EU.
Povodom najvećih sankcija Rusiji, premijer Dmitrij Medvedev rekao je da bi Moskva mogla na njih da odgovori tako što bi avionima na linijama između Evrope i Azije zabranila da preleću Rusiju.
“U slučaju sankcija koje bi se odnosile na sektor energetike ili novih restrikcija za ruski finansijski sektor moraćemo da odgovorimo asimetrično”, rekao je šef ruske vlade i dodao da bi zatvaranje vazdušnog prostora za zapadne prevoznike doneo negativne posledice po te kompanije.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko stigao je u Marijupolj obučen u vojnu uniformu. On je na svom Tviter nalogu napisao da su po njegovom dolasku u tu strateški važnu luku proruske snage počele da pucaju na kontrolne punktove na periferiji grada.
Odluka o sankcijama predstavlja kompromis između zemalja koje su tražile da sankcije stupe na snagu odmah, i onih koje su smatrale da ih ne treba uvoditi, a među protivnicima sankcija prednjačila je Finska. Na kraju, Finci su glasali za sankcije nakon što je usvojen i mehanizam za njihovo ukidanje ako se primirje u Ukrajini održi i počnu pregovori o trajnom miru.
