Санкције Русији на одложено
БРИСЕЛ - Чланице Европске уније договориле су се синоћ да формално усвоје нови пакет санкција Русији, али ће оне ступити на снагу тек за неколико дана, саопштио је председник Европског савета Херман Ван Ромпеј.
“Савет је кроз писану процедуру усвојио пакет рестриктивних мера против Русије”, саопштио је Ван Ромпеј у изјави за медије, али је додао да ће санкције ступити на снагу “за неколико дана”.
“ЕУ је спремна да делимично или у целини преиспита усвојени пакет у зависности од развоја ситуације на терену” стоји у Ван Ромпејевом саопштењу.
Нове санкције ЕУ Русији односиће се и на велике руске нафтне компаније Росњефт, Трансњефт и Гаспром. Те три компаније испуњавају критеријуме које су утврдили амбасадори 28 земаља ЕУ за увођење нових рестрикција руским банкама и војним и нафтним компанијама у којима је удео државе већи од 50 одсто. Европски инвеститори неће моћи да купују обвезнице и акције тих фирми, нити да им дају позајмице.
Председник Европске комисије Жосе Мануел Барозо изјавио је да ЕУ мора да сарађује са Русијом упркос јуче усвојеним санкцијама. “Руски председник Владимир Путин крши међународно право, али принуђени смо да сарађујемо са њим”, рекао је Барозо.
“Санкције против Русије нису саме себи циљ, већ средство да се нађе политичко решење за украјинску кризу”, истакао је Барозо и изразио наду да ће се прекид ватре одржати и да ће Кијев и Москва постићи мировни споразум.
“Направиће велику грешку ако пропусте ову шансу”, рекао је одлазећи председник ЕК. Барозо је подвукао да ЕУ никада неће признати анексију Крима Русији, коју је назвао илегалном.
Амбасадори земаља чланица су на ванредном састанку после жустре дебате донели одлуку о “циљаним мерама” којима се постојеће санкције проширују на делове руске нафтне индустрије, уз забрану извоза оружја и неких технологија.
Нове санкције обухватају и забрану извоза опреме за истраживање и експлоатацију нафте, што ће Русији отежати приступ нафтним пољима у арктичком појасу.
Председници Русије и Украјине Владимир Путин и Петро Порошенко усагласили су се да ће наставити дијалог са циљем окончања сукоба на истоку Украјине. Они су разговарали о корацима који би могли да олакшају мирно решење ситуације на југоистоку Украјине.
“Дијалог се наставља”, наводи се у кратком саопштењу Кремља.
С друге стране, премијер Доњецке Народне Републике Александар Захарченко изјавио је да мир може да наступи само ако украјинске снаге напусте територију Доњецког басена.
Аустријска влада у вези последица санкција против Русије намерава да искористи све инструменте који су се већ доказали, најавили су канцелар Вернер Фајман и вицеканцелар Рајнхолд Митерленер.
Он је најавио да ће на сутрашњем састанку са социјалним партнерима размотрити могућност сарадње у превазилажењу тих последица.
Митерленер је истакао да ће влада користити све инструменте који су се доказали током економске кризе, те да ће размотрити и извозну офанзиву. Уколико се ситуација буде даље заоштравала могуће је размислити о успостављању механизама на нивоу ЕУ, додао је он рекавши да је црвена линија руски гас, који не сме бити део санкција.
„Као министар привреде нисам срећан због санкција“, констатовао је Митерленер додајући да се ради о солидарности са ЕУ.
Поводом највећих санкција Русији, премијер Дмитриј Медведев рекао је да би Москва могла на њих да одговори тако што би авионима на линијама између Европе и Азије забранила да прелећу Русију.
“У случају санкција које би се односиле на сектор енергетике или нових рестрикција за руски финансијски сектор мораћемо да одговоримо асиметрично”, рекао је шеф руске владе и додао да би затварање ваздушног простора за западне превознике донео негативне последице по те компаније.
Украјински председник Петро Порошенко стигао је у Маријупољ обучен у војну униформу. Он је на свом Твитер налогу написао да су по његовом доласку у ту стратешки важну луку проруске снаге почеле да пуцају на контролне пунктове на периферији града.
Одлука о санкцијама представља компромис између земаља које су тражиле да санкције ступе на снагу одмах, и оних које су сматрале да их не треба уводити, а међу противницима санкција предњачила је Финска. На крају, Финци су гласали за санкције након што је усвојен и механизам за њихово укидање ако се примирје у Украјини одржи и почну преговори о трајном миру.
