Sedam pitanja nakon pada aviona Džermanvingsa: Na svako je odgovor "ne"
Posle pada aviona kompanije "Džermanvings" na letu 4U9529 u francuskim Alpima, od istražitelja iz kompanije “Erbas”, u Tuluzu, i "Lufthanze", matične kompanije "Džermanvingsa", očekuje se da hitno odgovore na pitanje kako je tragedija poput ove mogla da se desi u 21. veku.
Izuzetno je retko, takoreći nezamislivo, da veliki evropski putnički avion padne sa visine krstarenja, na rutinskom letu kroz, kako ističu, najbezbedniji vazdušni prostor na svetu, piše Independent.
A ovo su odgovori na pitanja koja se nameću korisnicima avio-usluga:
Da li su niskobudžetne kompanije manje bezbedne od avio-kompanija koje pružaju kompletne usluge?
Ne. Evropske kompanije - bilo da je reč o onima sa dugogodišnjom tradicijom, poput "Lufthanze", "Er Fransa" i "Britiš ervejza", ili o onima koje nude jeftinije karte - nikada ne štede na bezbednosti. Rigorozni bezbednosni standardi jednako važe za sve avio-kompanije.
"Lufthanza" je najveća evropska avio-kompanija. Posljednji incident je zabeležila na pisti na varšavskom aerodromu 1993, kada su poginuli jedan putnik i jedan član posade. Poslednji incident nekog aviona "Britiš ervejza" dogodio se na aerodromu u Mančesteru 1986. godine (ugušila su se 53 putnika i dva člana posade, dok je jedan putnik preminuo od posledica povreda). Avioni kompanija "Izidžet" i "Rajaner" nikada nisu imali nesreću s fatalnim ishodom.
Avion je bio jedan od najstarijih aviona A320 koji još uvek lete. Da li je to bitno?
Ne. Avion star 24 godine, kao u ovom slučaju, nije isto što i 24 godine star automobil. Svi putnički avioni redovno prolaze rigorozne kontrole. Kompanije koje ne nude specijalne pogodnosti možda imaju novije avione, ali dobro održavani stari avion podjednako je dobar i siguran kao novi.
Ovo je drugi erbas A320 koji se srušio za tri meseca. Da li ovaj avion prati zla kob?
Ni u kom slučaju. Otkako je ušao u upotrebu 1988. godine, A320 je obavio 80 miliona letova i prevezao milijardu putnika. Imao je 11 nesreća sa fatalnim ishodom, u proseku, jednu na svake dve i po godine. Šest nesreća se desilo u proteklih devet godina (u proseku jedna na godinu i po dana), ali, statistički gledano, takvo stanje nije neočekivano s obzirom na veliki broj aviona u saobraćaju.
Da li je moguće da su dve poslednje nesreće A320 imale isti uzrok?
To je malo verovatno. Još uvek nisu potpuno razjašnjene okolnosti pod kojima je nestao avion kompanije "Er Ejža", na letu iz Surabaje za Singapur decembra meseca. Međutim, prema najsmislenijem scenariju, piloti su neprimereno reagovali na jaku tropsku oluju. Poslednja nesreća se desila u mirnim vremenskim uslovima.
Da li je "erbas" opasniji od "boinga"?
Nije. Katastrofe putničkih aviona su, na sreću, toliko retke da je teško uraditi primenljivu statističku analizu. Ali, na osnovu proračuna vodećeg stručnjaka za bezbednost aviona dr Toda Kertisa, dva velika proizvođača aviona beleže približno isti broj nesreća, kada je reč o avionima koji nose lavovski deo tereta na kratkim letovima: "erbas A320" i "boing 737".
Da li je "data streaming" (protok podataka) mogao da spreči nesreću, ili da nam pomogne da shvatimo šta se desilo?
Ne, u ovom slučaju. Svrha protoka podataka, o kome se dosta raspravljalo posle nestanka aviona na letu MH370 kompanije "Malejža erlajnz" prošle godine, ne služi da upozori kontrolu letenja na moguće probleme, već duplira podatke koje su prikupljeni na crnim kutijama: razgovor u pilotskoj kabini i detalje o pilotskim komandama i ponašanju aviona. Budući da je mesto rušenja aviona u ovom slučaju poznato, odmah je nađena i crna kutija.
Da li letenje postaje sve opasnije?
Ne. Od svih dostignuća 21. veka, možda je najveće izuzetna bezbednost u domenu vazduhoplovnog saobraćaja. Ove godine će biti obavljeno oko 3,5 milijardi individualnih letova. Ukoliko se u 2015. nastavi trend iz prethodnih godina, poginuće oko 1.000 ljudi - većinom putnici koji budu leteli avio-kompanijama u zemljama u razvoju, gde su standardi bezbednosti manje rigorozni.
