Šest stvari koje su krenule loše po Irak
Granice modernog Srednjeg Istoka su velikim delom nasleđe Prvog svetskog rata. One su utvrđene od strane kolonijalnih sila nakon poraza i progona Otomanskog carstva.
Te granice sada mogu da budu u opasnosti iz dva razloga- zbog nastavka borbi i podela u Siriji i zbog napada u Iraku od strane ISIL. Ukoliko vojska ne okrene borbu u svoju korist, Irak će se naći u opasnosti većoj nego ikada pre. Ovo može da ima velikog uticaja u regionu i šire. Irak se u velikoj meri kreće od krize do krize, pa šta je pošlo po zlu?
1. “Prvi greh“
Za neke, problem Iraka počinje još sa nastankom, sa osnivanjem same moderne države Irak. Britanija, kao kolonijalna sila, uspostavila je kraljevstvo Hašemit koje je samo malo uzelo u obzir ostale zajednice kao što su šiiti i kurdi. Monarhija je svrgnuta vojnim pučom sličnim svim sekularnim, nacionalnim i modernim snagama koje su propagirale režim Naserovih snaga u Egiptu.
2. Operacija oslobađanja Iraka
Batistička država bila je uništena invazijom SAD i Britanije 2003. godine. Sadam Husein je svrgnut i na kraju pogubljen od strane nove iračke vlade. Iračka vojska je bila reformirana i nove snage bezbednosti su ustanovljene.
Rat koga su neki neokonzervativci u SAD videli kao eksplicitni pokušaj širenja demokratije u regionu, uspostavila je novi politički aranžman, koji je u toku nastojanja da ujedini sve zajednice proizveo državnu dominaciju za šiitsku većinu.
Mnogi su se pitali da li Irak zapravo postoji kao unitarna država, ne samo zbog toga što su Kurdi na zapadu bili sposobni da zauzmu značajan stepen autonomije za sebe.
3. Povlačenje američkih trupa
Uprkos početnim planovima da zadrže neke trupe u Iraku kako bi asistirali lokalnoj vojsci, dogovor između Bagdada i Vašingtona nije postignut i poslednje trupe SAD su povučene u decembru 2011. godine, ostavljajući bezbednost u rukama manje efikasne iračke vojske.
SAD su zabeležile neke značajne uspehe u saradnji sa sunitskim grupama kako bi pomogle u borbi sa džihadijskim terorizmom Al-Kaide. Bez Amerikanaca ovi aranžmani bi brzo propali.
Suniti su se prepoznali kao žrtve šiitske dominacije. Zaista, teško upravljanje iračkim snagama doprinelo je efektivnom regrutovanju vojnika za ISIL.
4. Sekte u novon Iraku
Veliki paradoks svrgavanja Sadama Huseina od strane SAD, je da su uništenjem Iraka kao regionalnog igrača ubrzali i olakšali uspon Irana. Teheran je video šiite u Iraku kao njihove saveznike u širim regionalnim borbama.
5. Ekonomski i socijalni neuspeh
Sekte i podela između sunita i šiita viđene su od strane mnogih komentatora kao dilema o tome „ko je straiji, jaje i kokoška?“.
Da li su verske razlike same ono što je problem ili su socijalni i ekonomski neuspesi Iraka doveli do gorke podele?
Irak, uprkos naftnom bogatstvu, je uglavnom siromašan i stepen korupcije u zemlji je veoma visok.
6. Regionalni kontekst
Ništa što se dešava na Bliskom istoku ne dešava se u vakumu. Iračani, dok su bili fokusirani na njihove probleme, posmatrali su kako je Arapsko proleće došlo i prošlo, skoro cikličnu političku transformaciju u Egiptu, i naravno ono najvažnije- nagle promene u susednoj Siriji. Džihadistička intervencija tamo je imala neizbežne implikacije preko granica Iraka.
Zauzimanje za ekstremne sunitske borce iz zalivskih zemalja je takođe omogućilo pojavu i konsolidaciju grupa poput ISIL sa širim planom delovanja.
I dok je teško dokazati spregu između Asadovog režima i džihadista, bilo je izveštaja da vojska vlade Damaska obraća daleko manju pažnju na takve grupe. Ovo je dalo prostora ISIL da utvrdi svoje administrativne strukture u oblastima koje kontroliše.
