Шест ствари које су кренуле лоше по Ирак

Те границе сада могу да буду у опасности из два разлога- због наставка борби и подела у Сирији и због напада у Ираку од стране ИСИЛ. Уколико војска не окрене борбу у своју корист, Ирак ће се наћи у опасности већој него икада пре. Ово може да има великог утицаја у региону и шире. Ирак се у великој мери креће од кризе до кризе, па шта је пошло по злу?

1. “Први грех“

За неке, проблем Ирака почиње још са настанком, са оснивањем саме модерне државе Ирак. Британија, као колонијална сила, успоставила је краљевство Хашемит које је само мало узело у обзир остале заједнице као што су шиити и курди. Монархија је свргнута војним пучом сличним свим секуларним, националним и модерним снагама које су пропагирале режим Насерових снага у Египту.

2. Операција ослобађања Ирака

Батистичка држава била је уништена инвазијом САД и Британије 2003. године. Садам Хусеин је свргнут и на крају погубљен од стране нове ирачке владе. Ирачка војска је била реформирана и нове снаге безбедности су установљене.

Рат кога су неки неоконзервативци у САД видели као експлицитни покушај ширења демократије у региону, успоставила је нови политички аранжман, који је у току настојања да уједини све заједнице произвео државну доминацију за шиитску већину.

Многи су се питали да ли Ирак заправо постоји као унитарна држава, не само због тога што су Курди на западу били способни да заузму значајан степен аутономије за себе.

3. Повлачење америчких трупа

Упркос почетним плановима да задрже неке трупе у Ираку како би асистирали локалној војсци, договор између Багдада и Вашингтона није постигнут и последње трупе САД су повучене у децембру 2011. године, остављајући безбедност у рукама мање ефикасне ирачке војске.

САД су забележиле неке значајне успехе у сарадњи са сунитским групама како би помогле у борби са џихадијским тероризмом Ал-Каиде. Без Американаца ови аранжмани би брзо пропали.

Сунити су се препознали као жртве шиитске доминације. Заиста, тешко управљање ирачким снагама допринело је ефективном регрутовању војника за ИСИЛ.

4. Секте у новон Ираку

Велики парадокс свргавања Садама Хусеина од стране САД, је да су уништењем Ирака као регионалног играча убрзали и олакшали успон Ирана. Техеран је видео шиите у Ираку као њихове савезнике  у ширим регионалним борбама.

5. Економски и социјални неуспех

Секте и подела између сунита и шиита виђене су од стране многих коментатора као дилема о томе „ко је страији, јаје и кокошка?“.

Да ли су верске разлике саме оно што је проблем или су социјални и економски неуспеси Ирака довели до  горке поделе?

Ирак, упркос нафтном богатству, је углавном сиромашан и степен корупције у земљи је веома висок.

6. Регионални контекст

Ништа што се дешава на Блиском истоку не дешава се у вакуму. Ирачани, док су били фокусирани на њихове проблеме, посматрали су како је Арапско пролеће дошло и прошло, скоро цикличну политичку трансформацију у Египту, и наравно оно најважније- нагле промене у суседној Сирији. Џихадистичка интервенција тамо је имала неизбежне импликације преко граница Ирака.

Заузимање за екстремне сунитске борце из заливских земаља је такође омогућило појаву и консолидацију група попут ИСИЛ са ширим планом деловања.

И док је тешко доказати спрегу између Асадовог режима и џихадиста, било је извештаја да војска владе Дамаска обраћа далеко мању пажњу на такве групе. Ово је дало простора ИСИЛ да утврди своје административне структуре у областима које контролише.