Siva zona: Godišnje 11 milijardi evra
BEOGRAD - Učešće sive ekonomije u Srbiji je oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), tvrde stručnjaci, odnosno u toj se nelegalnoj zoni godišnje obrne 11 milijardi evra.
Ne može se ipak jednostavno tih 11 milijardi prevesti u legalne tokove, jer bi udeo države po osnovu poreza i doprinosa bio tri milijarde evra. Odnosno država bi vraćanjem iz sive zone u legalne tokove, po sadašnjoj računici, mogla da inkasira tri milijarde evra od poslova koji se sada obavljaju na crno.
Prema podacima Ministarstva finansija, u prošloj godini ukupan BDP je iznosio gotovo 33 milijarde evra, dok je deficit budžeta bio oko milijardu i po evra.
"Nije moguće da se sve utera u legalne tokove. Jedan deo je uvek u sivoj zoni. Tako je i na zapadu. Dobar deo zanatskih usluga, popravke sitne, radovi po kući, to je i u razvijenim zemljama mahom u sivoj zoni. Problem kod nas je što deo ekonomije koji ne bi trebalo da bude u sivoj zoni i dalje to jeste, pre svega u trgovini", rekao je Tanjugu ekonomista Ivan Nikolić.
Prema njegovim rečima, siva ekonomija je najizdašniji potencijalno mogući izvor za punjenje budžeta, dok će sve drugo biti jako teško.
"To ne znači da je ovo lako, ali tu leži veliki potencijal. Ono što će i EU uskoro tražiti od nas, jeste da neobuhvaćeni deo ekonomije računamo u BDP", kazao je Nikolić i podsetio da je ocena učešća sive zone prema Reopubličkom zavodu za statistiku niža od 30 odsto, i iznosi 13 do 15 odsto BDP-a.
