Сива зона: Годишње 11 милијарди евра

Не може се ипак једноставно тих 11 милијарди превести у легалне токове, јер би удео државе по основу пореза и доприноса био три милијарде евра. Односно држава би враћањем из сиве зоне у легалне токове, по садашњој рачуници, могла да инкасира три милијарде евра од послова који се сада обављају на црно.

Према подацима Министарства финансија, у прошлој години укупан БДП је износио готово 33 милијарде евра, док је дефицит буџета био око милијарду и по евра.

"Није могуће да се све утера у легалне токове. Један део је увек у сивој зони. Тако је и на западу. Добар део занатских услуга, поправке ситне, радови по кући, то је и у развијеним земљама махом у сивој зони. Проблем код нас је што део економије који не би требало да буде у сивој зони и даље то јесте, пре свега у трговини", рекао је Танјугу економиста Иван Николић.

Према његовим речима, сива економија је најиздашнији потенцијално могући извор за пуњење буџета, док ће све друго бити јако тешко.

"То не значи да је ово лако, али ту лежи велики потенцијал. Оно што ће и ЕУ ускоро тражити од нас, јесте да необухваћени део економије рачунамо у БДП", казао је Николић и подсетио да је оцена учешћа сиве зоне према Реопубличком заводу за статистику нижа од 30 одсто, и износи 13 до 15 одсто БДП-а.